MLAĐE ODRASLE OSOBE MOGU DA IMAJU OZBILJAN RIZIK ZA ZDRAVLJE Ne šalite se... Evo šta utiče na srčani i moždani udar

Za žene ispod 50 godina i muškarce ispod 65 godina s gojaznošću tokom 10 ili više godina, došlo je do povećanja rizika od srčanog i moždanog udara za 25 odsto do 60 odsto. Za žene starije od 50 godina i muškarce starije od 65 godina nije bilo povećanog rizika.

Rezultati istraživanja ukazuju, da što ranije neko počne da se leči od gojaznosti, to je njegovo kardiovaskularno zdravlje bolje.

Gojaznost je stanje prekomernog nakupljanja masnog tkiva u organizmu, a označava telesnu težinu s indeksom telesne mase većim od 30kg/m2.

Gojaznost predstavlja faktor rizika za razvoj drugih patoloških stanja ili bolesti kao što su: metabolički sindrom, šećerna bolest, hiperlipidemija, hipertenzija, ateroskleroza, respiratorne bolesti, osteoartritis, maligne bolesti.

Srčani udar (infarkt miokarda) je oštećenje ili odumiranje jednog dela srčanog mišića do kojeg dolazi zbog smanjenja ili potpunog izostanka snabdevanja krvlju i kiseonikom. Srčanom mišiću treba velika količina energije i kiseonika kako bi ispravno funkcionisao. Energija i kiseonik dopremaju se u mišić sistemom krvnih sudova, tj koronarnim arterijama. One se odvajaju iz glavne žile, aorte, neposredno iznad aortnog zaliska, odmah po izlasku iz srca, i potom se u svom toku granaju po površini srca.

Veličina, a time i ozbiljnost srčanog udara (infarkta miokarda), zavise od veličine arterije koja se zatvorila (tj. koliko je veliko područje srčanog mišića koje ta arterija hrani) i prisutnosti eventualne tzv. kolateralne cirkulacije.

Moždani udar je naglo nastali neurološki poremećaj uzrokovan poremećajem cirkulacije u mozgu što dovodi do nedovoljne snabdevenosti određenih delova mozga kiseonikom i hranjivim materijama. Zbog nedostatka kiseonika i hranjivih materija dolazi do oštećenja i odumiranja nervnih ćelija  u zahvaćenim delovima mozga što se manifestuje oštećenjem funkcija kojima ti delovi mozga upravljaju.

Moždani udar može da bude uzrokovan ugruškom koji začepi arteriju i onemogući protok krvi kroz nju (ishemijski moždani udar) ili pucanjem krvnog suda i prodiranjem krvi u okolno tkivo (hemoragijski moždani udar).

Oko 85 odsto moždanih udara su ishemijski koji mogu biti posledica stvaranja ugruška u oštećenoj arteriji koja mozak snabdeva krvlju (tromboza) ili otkidanjem komadića ugruška koji je nastao na drugom mestu (npr. bolesni srčani zalisci), a krvnom strujom doputuje i zaglavi se u moždanoj arteriji (embolija).

Oko 15 odsto moždanih udara su hemoragijski. Ako se krv iz oštećene krvne žile izlije u mozak radi se o intracerebralnom hematomu, a ako se krv izlije u likvorske prostore onda se radi o subarahnoidalnom krvarenju. Najčešći uzrok oštećenja krvnih sudova u mozgu je ateroskleroza koja dovodi do stvaranja naslaga masnoća, veziva, kalcijuma i drugih materija u krvnim sudovima, što uzrokuje sužavanje i slabljenje zida krvnog suda.

LJ. Petrović