ВИСОКА ЈЕ ЦЕНА ЉУДСКОГ РАДА, РУЧНА БЕРБА ПОСТАЛА НЕИСПЛАТИВА Ево шта је заменило армију људи на огледној парцели Пољопривредног факултета

Један од резултата таквих прилика је рачуница према којој је ручна берба вишње намењене индустријској потрошњи постала потпуно неисплатива.

На фрушкогорском локалитету Гладнош, огледном пољу Департмана за виноградарство и воћарство новосадског Пољопривредног факултета, ових се дана 12 хектара под облачинском вишњом бере - машински.

– На том пољу 2019. је подигнут је први засад од осам хектара облачинске вишње, која је намењена индустријској преради, а следеће године још један, који се просторе на четири хектара . Од самог почетка ови су засади били предвиђен за машинску бербу, те су тако и формирани – каже за „Дневник” проф. др Бисерка Милић. – Ми ове вишње отресамо, а за тај поступак није погодна свака сорта. Машински не може, на пример, да се бере стоно воће, које је намењено потрошњи у свежем стању. Стога је у овом нашем засаду управо облачинска вишња. Наравно, квалитет стоне и вишње намењене преради није исти. Код облачинске вишње је важно да плод има висок садржај растворљиве суве материје, да плодови буду уједначени у степену зрелости, боји и, наравно, да буду здрави.

Вишња се бере машински - комбајном. Њега вуче трактор, а опслужују га четири радника. Комбајн буквало иде по средини реда, преко стабала, и гране „увлачи” међу своје ротирајуће четке. Оне отресају плод који пада на покретне траке и оне га воде даље до гајбица. Задатак радника је да пуне гајбице склањају са комбајна и на њега стављају празне, те да, наравно, воде рачуна о томе да не дође до неког застоја или квара.  На овај начин једна машина, коју опслужује пет радника – четири на комбајну и тракториста – мења најмање 100 берача у засаду. Наравно, овакав комбајн прилично кошта, али све пројекције говоре да је примена овакве машине финансијски оправдана када су под вишњом веће површине - у великом засаду комбајн може у потпуности да се исплати за две до три године. 

– Да би се засад могао брати машински, комбајном, било је потребно формирати га на тачно одређен начин. Вишње су калемљене на подлози магрива, дакле на генеративној подлози а не на вегетативној, јер на локалитету Гладнош нема довољно воде. Саднице - које су, иначе, произведене у нашем расаднику - посађене су на растојању 4 x 2 метра, односно имамо 1.200 стабала по хектару – наводи проф. др Бисерка Милић.  – Са осам хектара на којима је облачинске вишње посађена 2019. године, до краја бербе ће, процена је, бити убрано око 100 тона, што је нешто мало више од 12 тона по хектару, односно десетак килограма по стаблу. У млађем засаду, који лане није ни бран машински, принос је, очекивано, нешто мањи.

Иначе, седам дана пре почетка машинске бербе вишње неопходно је у засаду применити третман ethrelom, с циљем постизања уједначеног дозревања и лакше бербе. Наиме, активна материја ethrela је етефон, који продире у биљна ткива и трансформише се у етилен, биљни хормон који регулише процес старења, односно сазревања, те га практично уједначује... Етефон код вишње утиче и на активацију ензима који у крајњем омогућава слабљење везе плода са петељком, те на тај начин олакшава машинску бербу плодова.

Од самог подизања засада и коришћена комбајна сусрели смо се са много изазова – наводи проф. Милић. – Ово је релативно нова технологија, те нема ни много искустава на која се можемо ослањати, како у коришћењу и раду саме машине, тако и у формирању засада. Рецимо, сам комбајн изискује различита подешавања, од брзине прохода па надаље, при чему решења морају да се проналазе у току самог рада. С друге стране, било је потребно приступити другачијем систему резидбе у односу на оно на шта су наши произвођачи навикли када је у питању облачинска вишња. На пример, крошња није формирана у спратовима, са скелетним гранама, већ стабла практично треба да формирају зелени зид са танким носачима родности.

– Организација машинске бербе се мора добро испланирати. У нашем случају, будући да је један засад из 2019. а други из 2020, нараво да постоје разлике и у развијености стабала, у приносу, времену сазревања... Па чак и у табли која је посађена исте године јављају се разлике, те један од циљева у производњи и јесте да се ове разлике смање, односно да се уједначи. Суштина је да се берба заврши у највише седам до десет дана. Стога се, на пример, третман ethrelom ради по секторима и у размаку од два дана: док се један део површине бере, како би следећи пристизао. Иначе, у оваквом засаду као што је наш у просеку се комбајном може обрати око два хектара вишње дневно.

Мирослав Стајић