VISOKA JE CENA LJUDSKOG RADA, RUČNA BERBA POSTALA NEISPLATIVA Evo šta je zamenilo armiju ljudi na oglednoj parceli Poljoprivrednog fakulteta

Jedan od rezultata takvih prilika je računica prema kojoj je ručna berba višnje namenjene industrijskoj potrošnji postala potpuno neisplativa.

Na fruškogorskom lokalitetu Gladnoš, oglednom polju Departmana za vinogradarstvo i voćarstvo novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, ovih se dana 12 hektara pod oblačinskom višnjom bere - mašinski.

– Na tom polju 2019. je podignut je prvi zasad od osam hektara oblačinske višnje, koja je namenjena industrijskoj preradi, a sledeće godine još jedan, koji se prostore na četiri hektara . Od samog početka ovi su zasadi bili predviđen za mašinsku berbu, te su tako i formirani – kaže za „Dnevnik” prof. dr Biserka Milić. – Mi ove višnje otresamo, a za taj postupak nije pogodna svaka sorta. Mašinski ne može, na primer, da se bere stono voće, koje je namenjeno potrošnji u svežem stanju. Stoga je u ovom našem zasadu upravo oblačinska višnja. Naravno, kvalitet stone i višnje namenjene preradi nije isti. Kod oblačinske višnje je važno da plod ima visok sadržaj rastvorljive suve materije, da plodovi budu ujednačeni u stepenu zrelosti, boji i, naravno, da budu zdravi.

Višnja se bere mašinski - kombajnom. Njega vuče traktor, a opslužuju ga četiri radnika. Kombajn bukvalo ide po sredini reda, preko stabala, i grane „uvlači” među svoje rotirajuće četke. One otresaju plod koji pada na pokretne trake i one ga vode dalje do gajbica. Zadatak radnika je da pune gajbice sklanjaju sa kombajna i na njega stavljaju prazne, te da, naravno, vode računa o tome da ne dođe do nekog zastoja ili kvara.  Na ovaj način jedna mašina, koju opslužuje pet radnika – četiri na kombajnu i traktorista – menja najmanje 100 berača u zasadu. Naravno, ovakav kombajn prilično košta, ali sve projekcije govore da je primena ovakve mašine finansijski opravdana kada su pod višnjom veće površine - u velikom zasadu kombajn može u potpunosti da se isplati za dve do tri godine. 

– Da bi se zasad mogao brati mašinski, kombajnom, bilo je potrebno formirati ga na tačno određen način. Višnje su kalemljene na podlozi magriva, dakle na generativnoj podlozi a ne na vegetativnoj, jer na lokalitetu Gladnoš nema dovoljno vode. Sadnice - koje su, inače, proizvedene u našem rasadniku - posađene su na rastojanju 4 x 2 metra, odnosno imamo 1.200 stabala po hektaru – navodi prof. dr Biserka Milić.  – Sa osam hektara na kojima je oblačinske višnje posađena 2019. godine, do kraja berbe će, procena je, biti ubrano oko 100 tona, što je nešto malo više od 12 tona po hektaru, odnosno desetak kilograma po stablu. U mlađem zasadu, koji lane nije ni bran mašinski, prinos je, očekivano, nešto manji.

Inače, sedam dana pre početka mašinske berbe višnje neophodno je u zasadu primeniti tretman ethrelom, s ciljem postizanja ujednačenog dozrevanja i lakše berbe. Naime, aktivna materija ethrela je etefon, koji prodire u biljna tkiva i transformiše se u etilen, biljni hormon koji reguliše proces starenja, odnosno sazrevanja, te ga praktično ujednačuje... Etefon kod višnje utiče i na aktivaciju enzima koji u krajnjem omogućava slabljenje veze ploda sa peteljkom, te na taj način olakšava mašinsku berbu plodova.

Od samog podizanja zasada i korišćena kombajna susreli smo se sa mnogo izazova – navodi prof. Milić. – Ovo je relativno nova tehnologija, te nema ni mnogo iskustava na koja se možemo oslanjati, kako u korišćenju i radu same mašine, tako i u formiranju zasada. Recimo, sam kombajn iziskuje različita podešavanja, od brzine prohoda pa nadalje, pri čemu rešenja moraju da se pronalaze u toku samog rada. S druge strane, bilo je potrebno pristupiti drugačijem sistemu rezidbe u odnosu na ono na šta su naši proizvođači navikli kada je u pitanju oblačinska višnja. Na primer, krošnja nije formirana u spratovima, sa skeletnim granama, već stabla praktično treba da formiraju zeleni zid sa tankim nosačima rodnosti.

– Organizacija mašinske berbe se mora dobro isplanirati. U našem slučaju, budući da je jedan zasad iz 2019. a drugi iz 2020, naravo da postoje razlike i u razvijenosti stabala, u prinosu, vremenu sazrevanja... Pa čak i u tabli koja je posađena iste godine javljaju se razlike, te jedan od ciljeva u proizvodnji i jeste da se ove razlike smanje, odnosno da se ujednači. Suština je da se berba završi u najviše sedam do deset dana. Stoga se, na primer, tretman ethrelom radi po sektorima i u razmaku od dva dana: dok se jedan deo površine bere, kako bi sledeći pristizao. Inače, u ovakvom zasadu kao što je naš u proseku se kombajnom može obrati oko dva hektara višnje dnevno.

Miroslav Stajić