УПОЗНАЈТЕ ДЕДА СТАНИШУ, НАЈСТАРИЈЕГ ПЧЕЛАРА У СРБИЈИ У меду је тајња његове виталности и има посебну поруку за младе пчеларе
ПЕТРОВАЦ НА МЛАВИ: Да су године само један обичан број на папиру на свом примеру најбоље доказује и старина Станиша Вуксановић из села Добрње код Петровца на Млаву.
Са својих 87 година, дубоко је загазио у девету деценију, али виталан као да му је тридесет година мање по свему судећи ући ће и у десету. Читав живот је вредно радио, од малих ногу, био у иностранству а онда се скућио у домовини. Ипак он и сад ради, па је тако и најстарији пчелар у свом крају. Од пчеларства не одустаје иако су многи у неверици кад га виде под пуном „ратном” опремом код кошница.
Кад сам имао 12 година, мој тадашњи учитељ ме је научио пчелараству. Од тада па све до дана данашњег тиме волим да се бавим. Имао сам некада и преко 150 кошница, али сада сам ипак у годинама и тај број мало сам смањио. Рад око пчела није лак, али ко га заволи онда га заиста тешко напушта. Било је и уједа, али на сву срећу нисам алергичан, мени је све то више као неко боцкање. Не осећам ништа. Имао сам проблем да нађем помоћника, јер је доста њих било алергично, а тада сваки ујед може бити баш опасан, каже овај пчелар за РИНУ.
За све младе пчеларе, деда Станиша има један злата вредан савет, како би њихови приноси били већи сваке године. Он сам у сезони и даље направи на стотине килограма меда и тврди да нема здравије намирнице управо од домаћег српског меда.
Најбоље је да се држе двојке, то значи два пчелиња друштва у кошници. То је много продуктивније и исплативије, а приноси су знатно већи. Посла има доста, али може и да се заради. Ја сам раније знао да из једне кошнице извадим чак 100 килограма меда, то је огроман принос. Људи су се прво смејали кад сам им причао, а после су остајали у чуду кад сам им показао, каже Станиша.
Нема намеру да одустане све док га здравље и ноге служе, каже да га је тако виталним и у позним годинама заправо и одржао рад од ког никад није бежао. Његово домаћинство једно је од најлепших у селу, а највише је за све ове године поносан на своје кћерке које не би, како каже, мењао ни за десет синова.
Гледам данас ова омладина све мање хоће да ради, хоће неке брзе и лаке паре, али то никада није на добро изашле. Само ако се вредно и поштено ради, може лепо и да се живи. Рад је направио човека и одржава га, каже овај старина.
(РИНА)
