РАД У ЈАВНОМ СЕКТОРУ ДУПЛО ИСПЛАТИВИЈИ ОД ПРИВАТНОГ Софтвераши на корак до зараде од 300.000 динара ЕВО КОЛИКО ГРАЂАНА ЗАРАЂУЈЕ ПРОСЕЧНУ ПЛАТУ У СРБИЈИ

Тај износ није се нашао у ковертама већине запослених пошто се просечна зарада израчунава на основу износа свих обрачунатих зарада и укупног броја запослених. То је податак који јасно говори да се примања у Србији веома разликују и да је за многе просечан износ недостижан, а да је за неке то само део месечних примања. То потврђује и износ медијалне плате, коју зарађује око половине запослених а у марту је била 72.979 динара, као и то што је и много запослених чија су месечна примања мања од медијалне зараде. Запослени у јавном сектору тог месеца су, у просеку, зарадили 98.825 динара, што је 1.912 динара више од републичког просека, а двоструко више од зараде предузетника и њихових запослених, који су  у марту зарадили 48.899 динара.

Када се посматра просечна нето зарада у 19 делатности, за које РЗС објављује податке, у марту је у шест делатности била виша од републичког просека, а у 13 мања. Између највише и најниже просечне зараде по делатностима разлика је велика и износи чак 173.670 динара, то јест око 1.480 евра, што је готово две просечне месечне плате. Када се просечне зараде посматрају кроз призму медијалне, у две делатности износ је био нижи.

Просечна мартовска зарада у шест делатности прескочила је износ од 100.000 динара. Највише су, у просеку, зарадили запослени у области информисања и комуникације – 231.558 динара, потом у финансијским делатностима и делатности осигурања – 157.919 динара, у рударству 130.984 динара, стручним, научним и техничким делатностима 125.357 динара, делатности названој снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација 115.587 динара, а делатности државна управа и одбрана и обавезно социјално осигурање – 105.216 динара.

Најмање мартовске просечне зараде исплаћене су у делатности услуге смештаја и исхране – 57.888 динара и у осталим услужним делатностима – 66.924 динара.

Све зараде у јавном сектору у марту биле су више од медијалне плате, већина је била виша од републичког просека, а кретале су се од 82.600 до 110.700 динара. Највише просечне зараде исплаћене су у администрацији на нивоу државе – 110.678 динара, а најнижа просечна примања имали су запослени у администрацији на локалном нивоу – 82.611 динара.

Просечне зараде у јавним државним предузећима у марту биле су  106.298 динара, у администрацији на нивоу покрајине 106.457 динара, а у јавним локалним предузећима 87.165 динара. Они који раде у делатности здравства и социјалног рада у фебруару су, у просеку, зарадили 97.007 динара, а у образовању и култури 93.576 динара.

Највиша просечна зарада у марту исплаћена је у области рачунско програмирање, консултантске и с тим повезане делатности – 289.450 динара, потом у области научно истраживање и развој – 205.547 динара, те је разлика између две највише плате била 83.903 динара. Запослени у ваздушном саобраћају тог месеца су, у просеку, зарадили  192.074 динара.

Најмање новца у марту било је у ковртама запослених у области остале личне услужне делатности – 52.032 динара, а потом у области припрема и послуживање хране и пића – 53.410 динара. Разлика између две најниже зараде у марту била је 1.378 динара.

Д. Млађеновић