Амбалаже какве знамо ОДЛАЗЕ У ПРОШЛОСТ: Ово су НОВИ ПРОПИСИ ЕУдо 2030. ГОДИНЕ

Борба против 190 килограма амбалаже коју годишње произведе сваки грађанин ЕУ је тешка и мукотрпна. Нова уредба коју је прихватио ЕП нешто мења, али не решава све проблеме.

Жеља Европског парламента је да се "планине смећа" које стварају Европљани смање, у Немачкој је чак 225 килограма годишње, за најмање 15 одсто до 2040. године, пише Дојче веле.

Први фокус је на ситнице у гастрономији, али се и те ситнице нагомилавају на неколико тона годишње: заправо, више неће бити дозвољени бесмислени мини пакети шећера, зачина, али и кечапа или путера који се добијају у хотелима ако нису само од чистог папира. Таква амбалажа може бити хигијенска, али како се наводи, не само да ствара отпад, већ и троши храну: за многе људе, на пример, једна упакована коцка путера је премало, две превише, а остатак заврши у смећу.

Пластично паковање воћа и поврћа са садржајем мањим од 1,5 килограма више неће бити дозвољено у продавницама. Ту су и танке најлонске кесе у које се у радњи ставља одабрана роба, као што би фолија којом се умотава пртљаг пре путовања авионом требало да постане прошлост.

У принципу, ЕП жели да користи само обновљиву амбалажу, а европосланица Делара Буркхард (СПД) је уверена да ће "нови европски прописи о смањењу количине амбалаже значити да се канта за кућни отпад неће тако брзо напунити". Али у овој тешкој борби против смећа, то значи и да можда неће бити канте за мешани отпад, али ће тада бити пуне канте где се отпад одваја за рециклажу.

Проблем постоји чак и у случају неоспорно еколошки прихватљивих метода паковања: у Француској су се произвођачи сира дигли на ноге јер то није само ствар традиције, већ су уверени да ће, на пример, сир задржати своју праву свежину само умотан у папир - и у кутији од фурнира. Тако су настали изузеци од ове европске уредбе: дрво и восак су изузети, преноси Пословни.

Још већа неизвесност изазива одлука Европског парламента да у свим државама чланицама уведе систем депозита за пластичне боце. Ово је стари проблем у многим земљама, јер чак и ако потрошач плати боцу за једнократну употребу, застрашујућа количина се никада не рециклира, а накнада се испоставља само као "казна" за купљено пиће. Остаје да се види да ли ће икада функционисати систем где се у Румунији или Естонији може прикупити депозит за флашу купљену у Португалу.

Оно што је свакако за похвалу је одлука да се коначно регулишу такозване ПФАС супстанце, пер и полифлуорована акрилна једињења. Дуг назив, али малтен је магични састојак у хиљадама варијанти, не само у прехрамбеној, већ и у текстилној и многим другим индустријама.

То чини вашу ветровку отпорном на кишу, ваш столњак неосетљивим на прљавштину, вашу врећу помфрита способном да заустави масноћу. У шампонима, лаковима за нокте, кремама за бријање, карминима, чак и "еко-пријатељским" папирима или бамбусовим сламкама за пиће се третирају ПФАС-ом како би биле водоотпорне.

Најгоре је то што се ова породица једињења назива "вечне хемикалије" јер се у природи изузетно тешко разлажу. А познато је и да неки од ових састојака имају структуру веома сличну људским хормонима - и неоспорно утичу на наше здравље: само у Европи, 2019. године, процењује се да је лечење ових поремећаја коштало најмање шездесет милијарди евра.

У сваком случају, ова уредба ограничава употребу ових једињења:

- Нове граничне вредности штетних ПФАС састојака у амбалажи хране повећавају и здравствену заштиту грађана. Утолико су сви ови прописи „не само добра вест за животну средину, већ и за потрошаче у Унији - уверен је Буркхардт.

(Телеграф Бизнис)