НЕКАДАШЊИ КОШАРКАШИ ОБЕЛЕЖИЛИ ПОЛА ВЕКА ОД ОСНИВАЊА КК ЖЕЛЕЗНИЧАР: Авангарда дечака из Ђокине школе
Пола века, као трен прође од када је светло дана угледала новосадска кошаркашка авангарда – KK Железничар.
Кошаркашка секција истоименог друштва формирана је сада већ давне 1974. и потрајала је наредних неколико сезона, када је уследила фузија са НАП-ом, тада клубом у експанзији. А ко су били први играчи Жеље?
Дечаци из новосадске ОШ “Ђорђе Натошевић”. Њих је почетком седамдесетих окупио наставник физичког васпитања Лајош Кокаи.
– Видео сам да су деца спретна и свестрана, да воле лопту, те сам многе од њих окупио у кошаркашкој секцији. Били су сјајни, имали су све сем висине – казао је Кокаи.
Дечаци из ОШ “Ђорђе Натошевић” чувају слике из детињства и почетака бављења спортом. Највећи део чувеног тима са почетка седамдесетих који је харао војвођанским, па и југословенским школским такмичењима а потом формирао KK Железничар, окупио се минуле суботе у Новом Саду. Река успомена је потекла…
Тако је историја почела разбијањем табуа да је кошарка резервисана само за “изђикалу” децу. Клинци из Ђокине школе почели су да редом руше ривале. Два пута су били прваци школске олимпијаде Војводине, 1971. су на школском такмичењу република и покрајина у Приштини били трећи у Југославији, а годину касније у Охриду беху вицешампиони.
Сви Лајчикини дечаци су, након завршетка основне школе, отишли у млађе категорије Војводине. Но, ускоро су опет променили средину. СД Железничар није имао кошарку секцију, те је она пре пола века формирана, а првотимци су постали управо дечаци, тада већ момци од 16 или 17 година из ОШ “Ђорђе Натошевић”. Старијим колегама (са слике) опет су се прикључили ђаци из поменуте школе, Љубомир Волић, Драган Родић, Љубомир Миловић…
Као много година касније Голден Стејт у НБА лиги, тим који је имао све сем висине, Железничар је ривале листом испраћао са “стотком” у кошу. Двориште Ђокине, школе где је Жеља играо своје мечеве, било је пуно љубитеља игре под обручима, јер брзо се прочуло каква се кошарка игра у старом граду. Од најниже лиге одмах су ушли у Другу војвођанску, потом у Прву војвођанску лигу, у којој су 1977. заузели друго место. Посебна прича је једна сезона купа из друге половине седамдесетих, када је Железничар избацио панчевачки Динамо, Спартак и Војводину, а у финалу купа покрајине изгубио од зрењанинског Комбината након продужетка!
Али, авангарда је наставила да дише. Многи и данас сумњају да је пропис, који је убрзо усвојио Кошаркашки савез Југославије, да куп утакмице не могу да се играју на отвореном, већ само у сали, инспирисан тиме како неки клинци из мањих клубова не би мрсили рачуне фаворитима…
Д. Кнежић