ВЕК ОРГАНИЗОВАНОГ ПЛАНИНАРСТВА У ВОЈВОДИНИ: Од Масне ћупе до Монт Евереста
Иако се и доста раније ишло у обиласке Фрушке горе и других планина, почетак организованог планинарства у Војводини датира од 6. мај 1924. године када је на Ђурђевданском уранку код извора Масна ћупа група ентузијаста донела одлуку да оснује прво самостално планинарско друштво у Војводини, названо „Фрушка гора“, које је претеча данашњег Планинарског савеза Војводине (ПСВ).
На том, некада изузетно популарном излетишту, које ПСВ сада покушава да оживи, поводом прославе 75 година организованог планинарства постављено је спомен-обележје, камена пирамида, са именима оних који су тог 6. маја одлучили да направе први корак ка развоју и афирмацији планинарства у Војводини.
То су били угледни грађани, др Игњат Павлас, први председник друштва, те Петар Деђански, Коста Капамаџија, Ђука Михајловић, Мла-ден Станојевић, др Милорад Попов, др Коста Мајински, Леша Петровић, Ђура В. Јовановић, др Сима Алексић, др Милош Ћирић, др Никола Вучковић и Гаја Грачанин.
Првим планинарима у Војводини сматрају се др Радивој Симоновић, др Душан Спирта, па Васа Стајић, који је у описивању својих доживљаја у планинама првих година 20. века касније за „Весник” Планинарског друштва „Фрушка гора” написао: „Да ли смо тада већ били прави планинари? Прави планинари нисмо били.
Регистрована 42 друштва
Планинарски савез Војводине данас има 28 клубова и друштава са више од 3.000 чланова што је око 15 одсто свих планинара у Србији. На територији Војводине регистрована су укупно 42 друштва, с обзиром на то да нека нису чланови ПСВ, него само Планинарског савеза Србије.
Нисмо били планинарски обучени, нисмо имали никаква туристичка знања, нико нам није ни споменуо туристички корак или планинарску хигијену; и нисмо тражили само планину, него увек и још нешто“.
Како је др Милан Бреберина рекао недавно на шетњи „Оснивачима у помен“ којом је ПСВ обележио стогодишњи јубилеј „многи су и пре Првог светског рата били планинари, али без планинарске организације“.
Сходно томе, ПД „Фрушка гора“ је од почетка било активно, а и бројније по чланству од Српског планинарског друштва у Београду. Одмах се прешло на посао изградње планинарских домова на Фрушкој гори, на којој је 500 километара стаза маркирано тридесетих година, а издата је и прва планинарска карта Фрушке горе за лакшу оријентацију планинара.
Трансверзала и маратон
Да се осмисли Фрушкогорска трансверзала, прва и највећа у Србији од 165 километара, одлучено је 1955, а носилац посла било је ПД „Црвени чот“ у Петроварадину. Отворена је 1956. са 14 контролних тачака, а данас има 32. Потом је први Фрушкогорски планинарски маратон, највећа и најмасовнија планинарска акција у земљи, одржан 1978. у организацији новосадског ПСД „Железничар“. Вршачка трансверзала основана је 1976, а Сремски фронт 1977.
Други светски рат је прекинуо рад друштва и уништио све стварано prеthodnih година, али је планинарски покрет обновљен и након ратних година био је у замаху.
Иако равничарска, Војводина је изнедрила врхунске планинаре, високогорце и оне који су писали историју српског алпинизма, а успеси су постизани и у оријентационим такмичењима.
Ређале су се акције Војвођана по Фрушкој гори, Србији, Југославији, а ногом су крочили на Монблан, Килиманџаро, Аконкагву, Хималаје, Дамаванд, Атлас, Олимп, Арарат, Кавказ, Памир, Матерхорн, Гросглокнер, Анде, па и Монт Еверест, када је Исо Планић, члан ПСК „Спартак” из Суботице 2005. развио српску тробојку на највишем врху света.
Кристина Бугарски
