VEK ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI: Od Masne ćupe do Mont Everesta
Iako se i dosta ranije išlo u obilaske Fruške gore i drugih planina, početak organizovanog planinarstva u Vojvodini datira od 6. maj 1924. godine kada je na Đurđevdanskom uranku kod izvora Masna ćupa grupa entuzijasta donela odluku da osnuje prvo samostalno planinarsko društvo u Vojvodini, nazvano „Fruška gora“, koje je preteča današnjeg Planinarskog saveza Vojvodine (PSV).
Na tom, nekada izuzetno popularnom izletištu, koje PSV sada pokušava da oživi, povodom proslave 75 godina organizovanog planinarstva postavljeno je spomen-obeležje, kamena piramida, sa imenima onih koji su tog 6. maja odlučili da naprave prvi korak ka razvoju i afirmaciji planinarstva u Vojvodini.
To su bili ugledni građani, dr Ignjat Pavlas, prvi predsednik društva, te Petar Deđanski, Kosta Kapamadžija, Đuka Mihajlović, Mla-den Stanojević, dr Milorad Popov, dr Kosta Majinski, Leša Petrović, Đura V. Jovanović, dr Sima Aleksić, dr Miloš Ćirić, dr Nikola Vučković i Gaja Gračanin.
Prvim planinarima u Vojvodini smatraju se dr Radivoj Simonović, dr Dušan Spirta, pa Vasa Stajić, koji je u opisivanju svojih doživljaja u planinama prvih godina 20. veka kasnije za „Vesnik” Planinarskog društva „Fruška gora” napisao: „Da li smo tada već bili pravi planinari? Pravi planinari nismo bili.
Registrovana 42 društva
Planinarski savez Vojvodine danas ima 28 klubova i društava sa više od 3.000 članova što je oko 15 odsto svih planinara u Srbiji. Na teritoriji Vojvodine registrovana su ukupno 42 društva, s obzirom na to da neka nisu članovi PSV, nego samo Planinarskog saveza Srbije.
Nismo bili planinarski obučeni, nismo imali nikakva turistička znanja, niko nam nije ni spomenuo turistički korak ili planinarsku higijenu; i nismo tražili samo planinu, nego uvek i još nešto“.
Kako je dr Milan Breberina rekao nedavno na šetnji „Osnivačima u pomen“ kojom je PSV obeležio stogodišnji jubilej „mnogi su i pre Prvog svetskog rata bili planinari, ali bez planinarske organizacije“.
Shodno tome, PD „Fruška gora“ je od početka bilo aktivno, a i brojnije po članstvu od Srpskog planinarskog društva u Beogradu. Odmah se prešlo na posao izgradnje planinarskih domova na Fruškoj gori, na kojoj je 500 kilometara staza markirano tridesetih godina, a izdata je i prva planinarska karta Fruške gore za lakšu orijentaciju planinara.
Transverzala i maraton
Da se osmisli Fruškogorska transverzala, prva i najveća u Srbiji od 165 kilometara, odlučeno je 1955, a nosilac posla bilo je PD „Crveni čot“ u Petrovaradinu. Otvorena je 1956. sa 14 kontrolnih tačaka, a danas ima 32. Potom je prvi Fruškogorski planinarski maraton, najveća i najmasovnija planinarska akcija u zemlji, održan 1978. u organizaciji novosadskog PSD „Železničar“. Vršačka transverzala osnovana je 1976, a Sremski front 1977.
Drugi svetski rat je prekinuo rad društva i uništio sve stvarano prethodnih godina, ali je planinarski pokret obnovljen i nakon ratnih godina bio je u zamahu.
Iako ravničarska, Vojvodina je iznedrila vrhunske planinare, visokogorce i one koji su pisali istoriju srpskog alpinizma, a uspesi su postizani i u orijentacionim takmičenjima.
Ređale su se akcije Vojvođana po Fruškoj gori, Srbiji, Jugoslaviji, a nogom su kročili na Monblan, Kilimandžaro, Akonkagvu, Himalaje, Damavand, Atlas, Olimp, Ararat, Kavkaz, Pamir, Materhorn, Grosglokner, Ande, pa i Mont Everest, kada je Iso Planić, član PSK „Spartak” iz Subotice 2005. razvio srpsku trobojku na najvišem vrhu sveta.
Kristina Bugarski
