НЕШТО ВИШЕ ОД ПОЛА ГОДИНЕ ДЕЛИ НАС ОД ВОЖЊЕ БРЗОМ ПРУГОМ ДО СУБОТИЦЕ Положено 240 од 284 километра шина, ЗАВРШЕНО 80 ОДСТО ПОСЛА

Према уговору са кинеским конзорцијумом „China Railway Интернатионал” и „China Communications Цонструцтион Company” рок за завршетак је август 2025. године, али према уверавањима надлежних и ситуацији на терену, сва је прилика да ће се то догодити до краја ове.

Извештаји кажу да је обављено око 80 одсто посла. У складу са новим роком, крајем јула би требало да почне сертификација новоизграђене пруге, а од септембра тестирање и њен технички пријем. Од 284 километара колосека, укључујући двоколосечну пругу, као и станичне колосеке, до сада је укупно положено око 240 километара шина. Током пробних вожњи и тестирања које је prеthodnih дана за потребе извођача радова обавила компанија „Дојче бан“ из Немачке, од Новог Сада до Врбаса, већ је постигнута пројектована брзина од 200 километара на сат.

На траси брзе пруге Нови Сад – Суботица пројектовано је 58 нових објеката, од тога 30 надвожњака, 13 подвожњака, пет галерија, као и по два пешачко – бициклистичка pothodnika и потпорне конструкције уз галерију.

– До сада је завршена изградња 14 надвожњака, 11 подвожњака, по три галерије и моста, као и један вијадукт – каже портпарол „Инфраструктуре железнице Србије“ Ненад Станисављевић. – На осталим објектима у току су завршни радови. Први пут у Србији изграђена су и три екодукта, сваки дужине од по 46 метара, који ће омогућавати животињама безбедан прелазак преко пруге. Ови објекти налазе се на деоницама Ловћенац - Бачка Топола, Бачка Топола - Жедник и Суботица - државна граница. Најтежи и најсложенији објекти дуж читаве брзе пруге су два вијадукта. Завршен је вијадукт у Малом Иђошу дуг 489 метара. На вијадукту у Врбасу дугом 1.417 метара још средином марта постављен је последњи хоризонтални распон изнад пута Врбас–Кула и у току је постављање целокупне железничке инфраструктуре.

Лагана вожња прошлост

Пре почетка изградње пруге за велике брзине између Београда и Суботице, дуге 183 километра, свега 35 километара је било двоколосечно, и то између главног града и Старе Пазове, док је остатак те међународне магистрале био једноколосечан. Између Београда и Суботице, међународни путнички возови путовали су четири сата и 37 минута, што значи да је њихова просечна брзина била око 40 километара на сат. На чак 56 километара пруге, на деоници Ловћенац – Суботица брзина возова била је свега 40 километара на сат. На десет места између Новог Сада и Суботице због лошег стања колосека и железничке инфраструктуре била је уведена лагана вожња возова.

По Станисављевићевим речима, од три изграђена моста најдужи је мост преко канала Дунав-Тиса-Дунав у Сајлову у Новом Саду. Дуг је 154 метра, док је оближња галерија дуга 107 метара. Од четрнаест изграђених надвожњака, најдужи је у Степановићеву (279 метара), следи  надвожњак у Змајеву (256 метара), затим Бачкој Толопи (235 метара), Ловћенцу (247 метара), као и у Наумовићеву и Суботици (по 198 метара). Међу подвожњацима, по својој комплексности, дужини и значају издвајају се они у Степановићеву (179 метара), Жеднику (231 метар), као и по два подвожњака у близини Бачке Тополе (242 и 285 метара) и у Суботици (212 метара и 258 метара).

На територији Суботице од планираних шест објеката за градњу, већина је приведена крају. У саобраћај су пуштени подвожњаци у Банатској улици, затим у Улици Максима Горког и у Косовској, као и надвожњак на 179. километру. Радови на надвожњаку у Мајшанској улици почели су пре неколико месеци, одвијају се како је планирано и његов завршетак је предвиђен за крај маја или почетак јуна, када би требало да буде успостављен и друмски саобраћај преко надвожњака. У току је и изградња подвожњака у Лошињској улици, која је затворена за саобраћај, а динамика реализације посла условљена је изградњом колектора. Поред ових објеката на територији Суботице, ускоро ће бити пуштен у саобраћај и надвожњак на Чантавирском путу, на уласку у сам град.

– Завршен је део путничке станице, као и колосеци од 6. до 11, док они од 1. до 5.  тек треба да буду реконструисани – каже шеф Организационе целине за СП Суботица Милош Јоксовић. – У току су радови на перонима,  а ускоро  ће се кренути са полагањем колосека. Портали контактне мреже постављени су од 5. до 11. колосека. На свим  нивоима у путничкој станици се ради пуном паром како би се радови што пре привели крају.

У Суботици се упркос радовима одвија железнички саобраћај, што, по речима Јоксовића,  захтева максималну координацију са извођачима и стручним надзором, и на опште задовољство, добро функционише.

– Све време се саобраћај одвија паралелно са радовима – каже Јоксовић. – У више наврата морали смо да обављамо такозвано превезивање. Уступали смо извођачу старе колосеке  и правили нове везе да би саобраћај могао да се обавља. Путнички саобраћај се завршава у теретној станици где је изграђен привремени перон на најбезбеднијем месту, као и контејнер за благајну. Пруга Суботица–Хоргош је повезана са теретном станицом и возови директно улазе и излазе од и ка Хоргошу. То нам је знатно олакшало рад. Планирано је од 7. до 22. маја да буде обустављен саобраћај због спајање пруге Сента-Суботица са теретном станицом и Александрово предграђе, где је индустријска зона. То значи да ћемо и индустријску зону директно повезати са теретном станицом Суботица. Пројектом изградње брзе пруге је предвиђена реконструкција девет железничких станица и подизање три нове са станичним капацитетима у Руменци, Врбасу и Ловћенцу.

– У свим станицама радови су при крају или се интензивно одвијају и у завршној су фази – каже Станисављевић. – Поред уређења станичних објеката, граде се и нови станични колосеци, перони, надстрешнице, pothodnici и друга железничка инфраструктура, а биће уређени и станични тргови. Такав случај је са железничком станицом у Суботици.

Врбас добија нову железничку станицу, која ће се звати Врбас Нова. Радови на њој интензивно се одвијају, у шта се ових дана уверила и екипа „Дневника“. Стара железничка станица остаће у функцији на регионалној прузи Врбас – Сомбор, која ће такође бити модернизована и електрифицирана.

Чува се историјска вредност станице

У Суботици је 1869. године са доласком првог воза из смера Сегедина изграђена мала постаја, а накнадно је саграђена железничка станица са успостављањем линије Будимпешта – Земун. Објекат је мало истражен и током деценија је доживео бројне промене, па га није било могуће враћати у prеthodno стање. Приликом реконструкције станичне зграде пројектанти и извођачи водили су рачуна да се сачува културна и историјска вредност самог објекта.

У Малом Иђошу готово је завршена градња железничке станице као и реконструкција железничке станице Бачка Топола где су преостали финални радови, а пројектом је било предвиђено  подизање pothodnika, перонских зидова и ограда, те уградња сигнално-сигурносних и телекомуникационих објеката.

У железничкој станици у Новом Саду поред перона централни хол је доживео велике промене. И некадашња велика сала у том објекту је променила изглед и неће имати исту функцију. Део је претворен у командно-контролну собу одакле ће се пратити и контролисати саобраћај на брзој прузи.

Пруга Нови Сад - Суботица дуга 108 километара је трећа деоница пруге за велике брзине од 200 километара на сат кроз Србију, од Београда до државне границе са Мађарском. Део је глобалног пројекта „Један појас – један пут“ инфраструктурног повезивања Европе и Азије, који је иницирала Кина. Вредност уговора и до сада два потписана анекса износи  готово 1,17 милијарди долара.

Када у децембру, након пробних вожњи и тестова, буде успостављен редован железнички саобраћај између Београда и Суботице, између ова два града путоваће се око осамдесет минута. Возом ће се од Београда до Бачке Тополе ићи 64 минута, а до Врбаса 53 минута.

Зорица Милосављевић