ТЕЈА ДОРА СПРЕМНА ЗА ЕВРОВИЗИЈУ из Малмеа поручила свима: „Србија ће бити поносна”, а открила је и КАКО ЋЕ ПРОСЛАВИТИ ПРЕДСТОЈЕЋИ УСКРС
Овогодишња српска представница на Евровизији Теодора Павловска, познатија као Теја Дора, наступиће на овом најпопуларнијем музичком фестивалу на свету у уторак, 7. маја, а пренос њеног и свих осталих наступа током прве, али и друге полуфиналне вечери, пратићемо уживо на првом програму Радио-телевизије Србије од 21 час.
Песму „Рамонда” Теја Дора ће извести под редним бројем два и покушати да се домогне великог финала, које је заказано за 11. мај у исто време. О томе хоће ли јој тај број донети срећу Теја Дора и не размишља, јер се, како каже, „неке ствари просто десе”. Досад ју је пратила срећа броја 11, под којим је наступала на националном избору за српског представника на Евровизији, а онда и на предевровизијској турнеји током које је имала концерте у неколико градова у Европи. Верује, ипак, да ће јој и број два донети срећу за улазак у финале.
Пре него што је отпутовала у Малме, где увелико са својим тимом припрема и дорађује свој велики наступ, попричали смо са младом певачицом која нам је признала да још увек није узбуђена све док не почне овај велики телевизијски шоу у Шведској, који важи за најгледанији у свету.
– Узбуђење је увек ту, али мирна сам и даље јако, а мислим да ће се то баш променити. Немам трему још увек. Можда имам неку позитивну, али то ће ме стрефити кад крене полуфинале. Добра је та трема, натера те да будеш бољи – признаје нам је Теја Дора и истиче да је пред сваки свој наступ углавном мирна, па ће тако бити и на Евровизији. – Не обећавам ништа ако победим. Једино што могу да обећам је да ћу у том случају Евровизију 2025. године довести у Србију (смех). Евентуално, обећавам неки изазов (смех).
Признала је да осећа притисак који јој намеће нација, која од ње има велика очекивања. Ипак, сматра да је то нормалан осећај јер представља своју земљу на тако великом такмичењу. Недавно је, чак, добила „3, 2, 1 Србија” награду за најбољег амбасадора наше земље у свету, што јој, истиче, веома значи.
– Толико смо тога лепог урадили и уткали у цео евровизијски наступ много емоције па мислим да ће сви у Србији бити поносни – каже српска представница. – Треба да верујем у победу, у мој тим и то што су сви толико у овом пројекту, а и ја заједно са њима. Волимо се и подржавамо и волимо овај пројекат. Искрени смо у свему што радимо и много је лепа енергија. То је и најбитније на крају. Чак и тај мир је нешто што може да нам донесе добро на Евровизији.
Како је објаснила, њен наступ на Евровизији биће доста другачији од оног који смо видели на „Песми за Евровизију”.
– Тек ћемо видети како ће све испасти на самом наступу у првом полуфиналу. Другачија је евровизијска сцена од оне коју ми имамо у Србији. Кроз пробе смо мењали понеки кадар да све буде најлепше могуће. Сада сам задовољна са свим што смо досад урадили. Морало је да буде промена да би било лепо. Другачије је све од онога што смо видели на националном избору. Стена на сцени коју сам имала на наступу сада је много већа. Чак сам и један моменат кореографије променила. Фалило ми је то „нешто” да се цео наступ унапреди. Што се тиче костима, потпуно је другачији, чак су и боје друге, мада смо задржали и неке сличне – истиче млада кантауторка.
Будући да ће неколико дана пред наступ у Малмеу прославити Васкрс упитали смо Теодору да ли је осмислила како ће ове године тај најрадоснији празник прославити, одвојена од своје породице.
– Није ми то први пут. Била сам често одвојена од својих најближих. Наравно да ми је то увек тешко падало. Детињство сам провела у Америци, одвојена од породице и сама сам тамо била и навикла сам на одвојеност. Чујемо се мама и ја на свака три сата и знам да је ту. То ми увек значи. То што сам на Евровизији не значи, наравно, да нећу обележити Васкрс. Прославићу овај најрадоснији празник са својим тимом. Организовали смо посебну прославу, па ћемо организовати и традиционално туцање јајима. Волим ту радост – признала нам је Теодора Павловска.
Иначе, Теја Дора „Рамонду” у тексту користи као симбол поновног рађања и нове снаге. Реч је, наиме, о цвету Наталијина рамонда лила боје, који расте на истоку Србије и планини Кајмакчалан, где је, српска војска забележила жестоке битке против бугарских снага пре пробоја Солунског фронта, што је довело до ослобађања Србије у Првом светском рату. Овај цвет, иначе, симбол је Дана примирја у Првом светском рату, који се обележава 11. новембра. На причу о легенди која прати овај цвет и поруци коју је желела да пошаље публици странци, према Теодориним речима, одлично прихватају.
– Феноменална им је прича која се крије иза цвета рамонда. Реагују веома емотивно на поруку и метафору песме, а то је да да никад не губимо наду. Можда је то мало и клише, сваки дан ми то чујемо, али мислим да не треба да престанемо са таквим порукама и да је то нешто што стварно значи људима. И нама као народу, а и остатку света. Увек је лепо да се таква лепа порука шири – тврди Теја Дора и додаје да је странци, такође, константно упоређују са прошлогодишњом победницом Лорин. – Мислим да музички немамо нечег заједничког, али вероватно нас повезују због мокре и таласасте косе коју сам имала на наступу на домаћем избору за српског кандидата, али и самог аутфита, који мало подсећа на њен стил.
Српска представница већ је донекле осетила дашак овог музичког такмичења на предевровизијској турнеји током које је наступала у Амстердаму, Барселони, Мадриду и Копенхагену. На тим наступима имала је прилику да упозна, али и да се дружи са свим овогодишњим такмичарима. Не сматра их конкуренцијом, већ пријатељима.
– Са свима сам се повезала на тим концертима. Оно што сам видела од наступа других је стварно феноменално. Лепо је што се подржавамо и има ту неколико песама које бих лично волела да су моје, да сам их ја отпевала. Стварно је разнолик избор ове године и то ми се баш допада. Мислим да се ми баш издвајамо од осталих и самом песмом, али и наступом. Не само зато што је песма балада, већ стварно има нешто другачије – тврди српска представница на Евровизији. – Највише ми се допадају кандидати из Хрватске, Украјине, Италије, Словеније и Шведске.
Иако је сама себи највећи критичар, кроз смех признаје да јој и мама у томе „помаже”. Она јој је највећа подршка у целом процесу, а, каже нам и да је одушевљена наступом. Ипак, на њену жалост неће бити у могућности да је прати на Евровизији, али ће ипак гласно навијати од куће.
Нема времена, каже нам, за одмор, па је од почетка године фокусирана на посао јер сматра да је ово одлична прилика за све оно што јој следи.
– Завршавам нове песме, надам се да ће тај процес да се претвори у албум. Сваки дан код куће понешто снимим. Седнем за клавир, снимам телефоном глас па шта изађе - изађе. Увек се тај креативни процес роди сам од себе. Мислим да је право време да се са правим репертоаром уради једна добра турнеја по региону – прича нам Теја Дора.
Занимљиво је да је и пре Евровизије Теја Дора прошле године привукла велику пажњу странаца захваљујући песми „Џанум”, коју је снимила као соундтрацк за филм „Јужни ветар: Убрзање” и серију „Јужни ветар 2 - На граници”. Та песма доспела је чак и на светске топ листе најслушанијих нумера. Песма се користила у целом свету и на друштвеним мрежама, па се, тако, 22. маја 2023. нашла на четвртом месту топ-листе највиралнијих песама на свету на Спотифају. На тој стриминг платформи песма је преслушана више од невероватних 101 милиона пута, док видео спот за исту броји чак 70 милиона прегледа. Песма је стигла и до Индије, где је захваљујући ТикТоку песма и даље вирална. Песму је запевао чак и тамошњи министар одбране Рајнат Синг који је у једном свом јавном обраћању искористио део песме „Џанум” не би ли се подсмевао опозицији у тој земљи. Осим њега многи корисници ТикТока снимали су се и објављивали видео-снимке уз песму српске представнице, која тврди да јој је све то занимљиво и да би волела да посети Индију.
– Мислим да ће се десити али не знам када. Можда после Евровизије. Не престаје та еуфорија око песме, што ми је баш чудно, јер, углавном, када се деси хајп око неке нумере он се врло брзо и заустави. Од кад сам издала песму „Џанум” прошло је више од годину дана, а и даље је прати лудило. Занимљиво ми је како песма изазива различите емоције, углавном тужне, а, опет, доста људи који у тој песми проналазе неку наду. У Индији се, како сам видела чак уз њу и веселе и пуштају је на свадбама за први плес – каже кроз смех за „Дневник” Теја Дора.
Владимир Бијелић
