И ДОМАЋИЦЕ ЋЕ ИМАТИ ПРАВО НА ПЕНЗИЈУ? Жене на НЕПЛАЋЕНИМ кућним пословима проводе У ПРОСЕКУ 5 сати дневно; ПРАВИЛНИК – први корак ка правима оних који (не)раде

Правилником је прописана методологија за обрачун неплаћеног кућног рада и обрачун вредности и учешћа неплаћеног кућног рада у бруто домаћем производу, а овим документом је предвиђено и стицање права на здравствено осигурање. То, наравно, не значи да ће они који тако раде бити плаћени за то, већ да је утврђена вредност рада који се обавља без плаћања.

– Неплаћени кућни рад односи се на низ послова: бригу о деци, чишћење животног простора, кућни послови, набавка, рад на пољопривредном имању, спремање зимнице, организација прослава, сезонски, односно, привремено-повремени послови, брига о старијим члановима породице, брига о деци са сметњама у развоју и деци и одраслима са инвалидитетом... – појашњава нам Јана Худецова Забунов, директорке Академије женског предузетништва из Новог Сада.

За сада се још не може прецизно рећи шта доношење овог правилника значи за оне који обављају неплаћени кућни рад, али се, по речима Јане Худецове Забунов, отвара могућност да се у будућности остваре права која из њега проистичу. Она указује да, на пример, уколико се говори о праву на здравствено осигурање, они који обављају неплаћене кућне послове тренутно нису дефинисани као осигураници у Закону о здравственом осигурању и немају право на здравствено осигурање по основу неплаћеног кућног рада.

– РФЗО не препознаје основ осигурања - неплаћени кућни рад, и то је разлог зашто они који тако раде још увек не могу да буду осигурани по овом основу - каже Јана Худецова Забунов. – Иначе, уколико се говори о обрачуну вредности неплаћеног кућног рада, на основу истраживања о коришћењу времена, које спроводи Републички завод за статистику у складу с методологијом Евростата и представља производ укупног годишњег броја часова неплаћеног кућног рада и нето минималне цене рада по часу, упитно је зашто се узима нето минимална цена радног сата, која износи 271 динар, док је тржишна цена неплаћеног рада и до три пута већа.

 Јана Худецова Забунов указује да је у марту прошле године у Шпанији донета пресуда да након развода жени треба надокнадити 204.624,86 евра - за рад код куће и негу током две и по деценије брака. Према пресуди, жена је обављала све кућне послове и доприносила породичном послу. У тужби је било наведено да је жена „била лишена сваке могуће каријере због своје искључиве посвећености дому и породици”. Насупрот томе, мушкарац је „током година брака акумулирао и експоненцијално увећавао своју имовину”.

Јана Худецова Забунов наводи да је, на основу истраживања које је Академија спровели прошле године на узорку од седам војвођанских општина, уз подршку Агенције Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена, просечна цена/вредност неплаћеног рада жена износила је 600 динара на сат, те је, практично, цена неплаћеног рада током месеца на нивоу од око 72.000 динара.

– По основу неплаћеног кућног рада, који, дакле, има цену и реалну вредност, израчунату на основу истраживања многих институција, требало би да се оствари и право на пензијско и инвалидско осигурање. То је следећи корак који се мора регулисати подзаконским актима – наводи наша саговорница и указује на то да је тешко проценити колико је оних на које се правилник односи. – Према подацима РЗС, 95 одсто жена и 77 одсто мушкараца свакодневно обавља неплаћне послове.  При томе жене на неплаћеним кућним пословима проводе у просеку 5,07 сати дневно, а мушкарци 2,58 сати.

Директорка Академије женског предузетништва указује и на озбиљан проблем који се јавља приликом вредновања или невредновања неплаћеног кућног рада жена приликом престанка брачне или ванбрачне заједнице у домену имовинских односа, односно приликом деобе заједничке имовине пред судовима.

- Према Закону о браку и породичним односима, имовина стечена радом брачних и ванбрачних партнера током трајања заједнице представља њихову заједничку имовину, којом заједнички и споразумно управљају и располажу. Наше законодавство признаје и такозвани индиректан/неплаћен рад, под којим се сматра онај рад који другом супружнику олакшава стицање зараде, али и рад којим се одржава имовина, односно утиче да смањење вредности буде мање. Стога Правилник о методологији за обрачун неплаћеног кућног рада мора да се примењује и приликом деобе имовине те индиректан/неплаћен рад треба да буде исплаћен супружнику који га је обављао у износу нето минималне цене рада по часу. То значи да би, примера ради, жена која је била у браку или ванбрачној заједници 10 година, а у просеку је обављала неплаћени рад четири сата дневно, имала право на минимални износ од 3.960.000 динара, односно 33.700 евра - навела је Јана Худецова Забунов и додала да је то посебно важно и када се говори о бризи о старим члановима породице јер, на пример, ћерке много чешће брину о старим родитељима него синови, па Правилник може послужити и као основ приликом оставинске расправе како би се затражила праведнија расподела.        

Добрила Млађеновић