НИЈЕ НИ ЗЛАТИБОР НИ КОПАОНИК, ВЕЋ ПРАВА ДИВЉА ПРИРОДА Српска планинска лепотица је много јефтинија
Рудник је извориште највећих шумадијских река, а добар део планине је под шумом.
После великих градова, планински центри су друга по реду категорија места према броју туристичких ноћења, а у 2023. години остварила су 2,8 милиона ноћења. Златибор, наравно, доминира по броју туриста у prеthodnoj години, следи Копаоник, а онда и - Рудник.
Заправо, највећи раст када су у питању туристичке посете на планинама у Србији прошле године забележен је на Руднику. Ова планина доминира Шумадијом, а налази се на свега 100 км од Београда, односно 15 км од Горњег Милановца.
Обилује густим шумама и бројним стазама на којима туристи могу да уживају у шетњи и свежем ваздуху по ком је Рудник и познат. Многи ову планину посећују управо зато што на њој могу да нађу „оно нешто“, дивље и мистериозно, што се губи на Копу и Златибору, али и због повољних цена.
Смештај се, на пример, може наћи у кући са базеном и за мање од 10 евра по особи.
Највеће насеље на планини је варошица Рудник, смештена између 500 и 700 м надморске висине. На Руднику има осам врхова изнад 1000 м надморске висине (занимљиво да има два који се зову „Јавор“), а највиши је Цвијићев врх (1132 м), раније познат као Велики Штурац.
Захваљујући изузетној шумовитости, природним стазама здравља и близини великих градова, Рудник је погодан за развој летњег и зимског здравственог, школског, спортског и ловног туризма.
Због својих изванредних климатских услова (велика осунчаност током године, ваздушна струјања, висока јонизација ваздуха, незагађена природна средина) још 1922. године Рудник је био проглашен за ваздушну бању.
Варошица и планина су повезане асфалтним путем и великим бројем стаза здравља, а постоје и терени за мале спортове. Гости могу да планинаре до Цвијићевог врха и стрмог вулканског узвишења Острвице, на коме се налазе остаци Јерининог града.
Успут, туристи могу да посете оближња историјска места Опленац и Таково, манастире Враћевшницу, Вољевчу, Благовештење и Никоље, а између врха Јавор и Цвијићевог врха налази се резерват природе, природно добро „Велики Штурац“, први пут стављено под заштиту 1956. године као строги природни резерват, површине 8 хектара. Спада у природна добра И категорије – природно добро од изузетног значаја.
Рудник је извориште највећих шумадијских река, а добар део планине је под шумом. Позната је као „кров Шумадије“ и као место на коме се историја стварала, а као новије атракције помињу се Српски Холивуд и Земља Чаробњака из Оза.
(Еспресо / Нова / Пренела: А.П)