"МРТВО СЛОВО НА ПАПИРУ" Једанаест година од потписивања Бриселског споразума
Пре 11 година потписан је Бриселски споразум. Тада је то био историјски споразум који је требало да означи почетак суживота два народа на Косову и Метохији и нормализацију односа Београда и Приштине.
Међутим, већ 11 година чека се имплементација кључног дела споразума – формирање Заједнице српских општина.
Потпредседник Српске листе Игор Симић каже да је Бриселски споразум остао мртво слово на папиру.
Око текста споразума, који је формално назван "Први споразум о принципима који регулишу нормализацију односа" преговарало се шест месеци пре него што су на документ стављена три потписа. У име Београда документ је потписао тадашњи председник Владе, а данашњи шеф дипломатије Ивица Дачић, а у име Приштине Хашим Тачи који је у то време обављао функцију премијера привремених институција. Трећи потпис, у име Брисела који је учествовао као посредник, ставила је тадашња висока представница Европске уније за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон.
Бриселски споразум требало је да означи почетак суживота два народа на Косову и Метохији и нормализацију односа Београда и Приштине. Међутим, већ 11 година чека се имплементација кључног дела споразума – формирање Заједнице српских општина (ЗСО).
Бриселски споразум, потписан 19. априла 2013. године, укупно броји 15 тачака. Заједница српских општина чини окосницу овог документа, а на њу се односи првих шест тачака споразума. На основу договореног документа, предвиђено је да ЗСО буде асоцијација општина у којима Срби чине већинско становништво на Косову, да има статут, председника и потпредседника и скупштину, а чланство би било отворено за сваку другу општину под условом да се о томе сагласе чланови – општине учеснице. Све општине би имале право да сарађују у колективном спровођењу овлашћења кроз ЗСО, а Заједница би имала пун надзор над областима економског развоја, образовања, здравства, урбанизма и руралног развоја.
Остале тачке Бриселског споразума односиле су се, између осталог, на полицију, правосуђе, судство и локалне изборе, а оне чије је спровођење зависило од Београда су спроведене.
Према Бриселском споразуму, предвиђено је постојање регионалног команданта полиције за четири општине на северу КиМ у којима Срби чине већинско становништво (северна Митровица, Звечан, Зубин Поток и Лепосавић), а командант полиције за тај регион је Србин који се именује са списка који достављају четири градоначелника у име ЗСО.
Такође је предвиђено да састав косовске полиције на северу осликава етнички састав становништва ове четири општине.
Управо после смене командира косовске полиције за регион север у новембру 2022. године, на шта Приштина нема право по Бриселском споразуму, Срби на КиМ су напустили привремене приштинске институције.
Разлози за напуштање, осим тога, били су непоштовање Бриселског споразума од стране Приштине, упади специјалних јединица тзв. косовске полиције на север и изградња полицијских база и противправна хапшења Срба.
