Осим бизарних, мање више ступидних питања, која су толико бесмислена да своју логику проналазе у духовитој ласцивности нових генерација које се смењују у брзом току још бржег засићења, баш као што је и свемогућем Интернету једини начин опстанка радикална промена сазнања из секунда у секунд – уколико је секунда још увек довољна брза јединица времена која омогућава опстанак Мреже? – повремено се појављују и “озбиљнија” питања, а заправо само покривала која служе, нажалост, да се попуни нека од краћих изнуђених пауза.
