НА ЈЕДНОЈ СРПСКОЈ ПЛАНИНИ ИМА ЗЛАТА, БАКРА И СРЕБРА ЗА ПОЛА ЕВРОПЕ У тиму аустралијског гиганта који је купио пројекат и 22 Србина

Аустралијски гигант Стрицкланд Металс Лимитед бави се откривањем минерализованих система "светске класе" са фокусом на злато и бакар.

Како наводе медији, за пројекат злата Рогозна Стрицкланд Металс је већ потписао обавезујући уговор о купопродаји са ИСИХЦ Лтд, филијалом Ибаера Цапитал Фунд ЛП. Уговор подразумева стицање целокупног капитала Бетоота Холдингс Лтд, власника компаније Златна Река Ресоурцес која поседује пројекат Рогозна.

Пројекат Рогозна се према писању медија налази у глобално значајном Тетијском металогеном појасу у Србији и има одличан потенцијал да прерасте у једно од највећих неразвијених налазишта злата на свету. Он подразумева четири дозволе за истраживање које покривају око 184 квадратна километра у рударском басену Трепча на југу Србије.

Минерални ресурс обухвата и 214.000 тона бакра и 364.000 тона цинка, а има и додатни значајан истраживачки потенцијал и могућности проширења ресурса који тек треба да буду истражени, укључујући веома јак потенцијал за значајну минерализацију порфира бакра и злата.

- Одушевљени смо што можемо да најавимо куповину великог пројекта Рогозна, еквивалентног злата од 5,44 милиона унци - рекао је извршни директор аустралијске компаније Ендру Бреј. Додао је да Стрицкланд Металс има изузетно јаку готовинску позицију за истраживачку компанију и да Рогозна представља савршену прилику да испоручи значајну додатну вредност за акционаре Стрицкланда.

Укупни трошкови аквизиције од око 37 милиона долара биће завршени првенствено путем емисије компанијиских акција са периодом депоновања од 18 месеци, а први део од 750.000 долара купопродајне цене је већ уплаћен. Купопродајни уговор ће по завршетку аквизиције омогућити емисију нешто мање од 380 милиона акција по цени од 9 центи по акцији.

- Ми видимо да пројекат нуди огромну полугу за окружење цена злата које се брзо побољшава - рекао је Бреј.

Планови бушења

По завршетку аквизиције, Стрицкланд намерава да одмах предузме истражно бушење у сваком од четири дефинисана лежишта, фокусирајући се на зоне минерализације високог квалитета и нова открића. Кампања дијамантског бушења од 60.000 метара биће спроведена до краја 2025. године, а компанија намерава да користи најмање три дијамантске бушилице, уз бушење примарних циљева на локацијама Шанац, Меденовац, Градина и Бакарни кањон.

- По нашем мишљењу, пројекат има потенцијал да прерасте у једно од највећих неразвијених налазишта злата на глобалном нивоу (са значајним уделом бакра и цинка) - рекао је Бреј. - Невероватна предност коју Рогозна нуди из већ импресивне базе је нешто што је прилично ретко у овој индустрији - потенцијал за значајну минерализацију порфира бакра и злата изван главних перспективних подручја могао би бити огроман бонус како се програми истраживања развијају - додао је он.

Према његовим речима, Србија је добро уређена земља са успостављеном рударском јурисдикцијом и тренутно је други по величини произвођач бакра у Европи. - Поред тога, велики број светских компанија има значајне пројекте у Србији, укључујући БХП Billiton, Рио Тинто, Вале, Зијин Мининг, Кинрос Голд и Дундее Прециоус Металс - додао је Бреј.

Са аквизицијом компанија ће извршити и промене у свом одбору и менаџерском тиму, што укључује предложено именовање Пола Л’Херпијера из компаније Ибаера за генералног директора и Јона Хронског, једног од водећих геонаучника у Аустралији за неизвршног директора по закључку трансакције. Ендру Бреј ће се повући као извршни директор, али остаће консултант.

- Обојица су веома добро упознати са пројектом, будући да су блиско укључени у његов развој од 2019. године - рекао је Бреј и додао да је у пројекат на укључен и "изузетан тим" од 22 српска члана.

"Тамо има племенитих метала за пола Европе"

Подсетимо, још 2009. године домаћи медији су преносили да стручњаци из неколико страних компанија, који су истраживали област Новог Пазара, трвде да цела планина Рогозна лежи на бакру, сребру и злату и да племенитих метала тамо има за пола Европе.

Пре тога Рогозну су истраживали и стручњаци београдског Геозавода, који су само на локалитетима Меденовац и Каравансалија пронашле резерве од око 40 милиона тона руде бакра, сребра и злата, пренеле сеу тада Новости. Проценат метала у руди креће се од 1,2 до 1,6% што је боље него у Бору.

Прича о Рогозни као богатом лежишту злата инензивирана је 2018. године када је Министарство рударства и енергетике издало прву дозволу за рударска истраживања на падинама Рогозне компанији Златна река.

kurir.rs/ еКапија