УПОТРЕБА ТЕЛЕФОНА УНИШТАВА ЧУЛА: Нису поштеђени НИ УКУС НИ МИРИС, ДЕЦА НАЈУГРОЖЕНИЈА
Када користимо телефоне, таблете, рачунаре, ослањамо се на вид и звук. Помно пратимо, читамо, скролујемо, гледамо, слушамо музику. Управо све ово има штетан утицај на нас, јер уређаји са којима проведемо скоро трећину дана не дају потпуно мултисензорно искуство, кажу научници. Изузето је чуло мириса, укуса, а и делимично додира. Колико ова веза са телефоном и другим уређајима утиче на чула?
Просечна особа пред екраном проведе скоро седам сати дневно и то најчешће у затвореном простору. Читамо вести са портала, слушамо музику, дописујемо се са пријатељима, играмо игрице, "прелазимо" олако са једне друштвене мреже на другу. Чуло вида и слуха су веома активни и укључени у нашу свакодневницу, али шта је са осталим чулима? Укус, мирис и добрим делом додир (не рачунајући додиривање екрана) нису активни сваки пут кад смо на телефону, таблету, рачунару. Психолози кажу да се наш живот састоји од мултисензорних искуства - када су укључена сва чула, али шта се догађа када занемарујемо наше друге способности?
Стручњаци категоришу главна чула као рационална или емоционална, и постоје докази који то поткрепљују. "Мирис и укус су директно повезани са областима емоционалне обраде у мозгу, док се рационална чула попут слуха и вида обрађују у кортексу. У ствари, више од половине неокортекса, што је више од половине запремине мозга, подређено је обради онога што видимо", каже Чарлс Спенс, професор експерименталне психологије.
Не може се порећи да смо веома визуелна бића и да су зато наши медији првенствено аудиовизуелни. "Мислим да је то углавном вођено чињеницом да се многе информације које данас сматрамо важним могу пренети визуелним или слушним средствима", каже Меике Шелер, доцент на одсеку за психологију, а пише Гардијан.
Ако питате људе без ког чула не би могли да живе, већина ће рећи вид, али докази сугеришу да би нам заиста недостајало наше чуло мириса, наглашавају психолози. "Постоји много већа стопа самоубистава и самоубилачких идеја међу људима са аносмијом (недостатак чула мириса), јер је то осећај који је тако снажно повезан са нашим емоцијама", каже Шелер.
Да ли занемаривање неких чула у корист других утиче на наше емоционалне животе
Наше емоционално здравље повезано је са друштвеним здрављем: "Мирис је заиста важан знак за друштвену комуникацију и то је нешто што није имплементирано ни у једној технологији коју данас користимо", каже Шелер.
На пример, показало се да смо склони да несвесно њушимо дланове након руковања са неким. "То вам даје наговештаје о свим врстама ствари, од њиховог здравља, до година, чак и њихове личности. Доста тога се губи ако комуницирамо само дигитално", каже Спенс.
Додир је на сличан начин важан за наше емоционалне животе - али хладан екран, не може да замени топлу, меку кожу, сви ћемо се сложити. За одрасле ово може значити мање задовољавајући друштвени живот, али за генерацију деце која се све више социјализују кроз технологију, последице би могле бити озбиљне.
Ако ођедном одузмемо нешто што је еволуирало милионима година, то неће бити само уклањање једног чула, већ ће утицати на то како функционишу сва остала чула", каже Шелер.
Начин на који доживљавамо свакодневни живот је за сва наша чула. Све је мултисензорно, појашњавају психолози. Јасан пример може да се објасни на јелима - тада је укључен укус, мирис, видимо боју храну, осећамо текстуру.
"Сва та чула су већ почела да се играју пре него што уопште једете. Наравно да је ту и чуло укуса - осећамо у устима да ли је нешто слатко, кисело, горко", каже професорка Маријана Обрист.
Уклањање само једног од тих чула може утицати на цело искуство. Када људи једу сладолед у мраку, мање је вероватно да ће уживати у њему, или чак бити сигурни каквог је укуса. "Кад год имамо мултисензорну стимулацију, добијамо много бољу и богатију репрезентацију околине око нас", каже Шелер.
РТ Балкан
