СВИ МЈУЗИКЛИ НОВОСАДСКОГ ПОЗОРИШТА/ УЈВИДЕКИ СИНХАЗ (1): Производња звезда
Новосадско позориште/ Ујвидеки синхаз, које ове године слави свој 50. рођендан, одувек је заузимало посебно и истакнуто место у региону. Ситуација тог позоришта је необична, јер се представе изводе на мађарском језику, али се већ дуго отварају публици на српском језику, а сада су све њихове представе титловане. Уз мало смелости, можемо рећи да је то двојезично позориште које се проналази своје место не само на домаћим и мађарским фестивалима, већ и на међународним фестивалима, редовно се враћајући кући са наградама, често и за тимски рад.
Енергија коју већина глумаца улаже и у најмању епизодну улогу је невероватна. Тачност, прецизност и софистицираност су карактеристични за њихову игру. Трупу чине промишљени глумци, од којих неколико има и редитељске амбиције. Истичу се у широком спектру жанрова. Међу њима бих издвојила мјузикле, који су сада постали један од заштитних знакова Новосадског позоришта.
Репертоар већине прозних позоришта не укључује представе у овом стилу. Само добра глума није довољна за мјузикле, потребно је и озбиљно певачко и плесно умеће. А само један или два глумца са добрим гласом нису довољни, јер већина мјузикла има и сцене које укључују већу групу глумаца. У Новосадском позоришту се, поред глумаца, у овим представама често појављују студенти глуме Академије уметности, углавном као статисти, али понекад добијају и озбиљније улоге. Док "музички комад" једноставно значи да комад има неке музичке елементе или песме, "прави" мјузикл (слично опери) нема или има врло мало прозних делова. По правилу се ради помоћу готових књижевних дела. Музика је аранжирана као опера, па се теме/ циклуси нижу једна за другом и понављају. Стога можемо констатовати да је мјузикл жанр који има своју форму.
Иначе, први мјузикли су играни на Бродвеју у Њујорку у првој половини прошлог века, а овај музички жанр у Европи све више расте од педесетих година прошлог века.
Али како је овај жанр доспео у Новосадско позориште?
Памти се 1996. година. У Новосадском позоришту није постојала традиција омладинских и дечијих представа, па млади нису ишли у позориште – јер није било разлога. Приликом састављања репертоара, дошло се до жеље да се то промени. Мартон Ташнади из Будимпеште, који је већ организовао неколико мјузикла у Мађарској, одабрао је реномирано дело, "Таван", са поднасловом "Пола прича - пола мјузикл за узраст од 9 до 99 година". И то је управо било тако: општи и вечити друштвени проблеми, жеље и циљеви изражени су у једноставној причи, уз сјајну, привлачну музику. Поред чланова позоришта и студената, у представи су играли и средњошколци, а публика је могла да види и оперску диву Веру Виткаи Ковач. Критике су углавном биле похвалне, новина музичког наступа је све испунила радошћу, а љубав и симпатије публике према овом жанру су биле јасно исказане. Замерке су се односиле на слабост вокала појединих глумаца и техничку опремљеност позоришта, али таленат, свестраност и жеља глумаца да се докажу пружили су свеукупно искуство које је поменуте недостатке потпуно скрајнуло.
Годину и по касније, фебруара 1998. премијерно је изведен мјузикл "Произвођачи звезда", мјузикл у режији Виктора Нађа. Била је то заправо прва мађарска рок опера. Виктор Нађ је после тога режирао још шест мјузикла у Новосадском позоришту, обликујући тако имиџ позоришта. Премијера прве рок опере у Новом Саду умало је постала скандал због лошег квалитета звука. Музичка група која је пратила ансамбл је одбила да настави да свира без одговарајућих техничких услова, па су ускоро стигли обећани микропортови, тада први пут употребљени у Србији. Тако је у Војводини заиста почело прављење звезда од глумаца који говоре мађарски. Наиме, преко недељника "Омладина у сликама" могли су се тражити њихови аутограми, а фотографије глумаца који су добијали највише гласова у новинама су објављиване на постерима!
Мјузикл "Коса", такође у режији Виктора Нађа, изведен је 2001. У Америци је то својевремено првенствено била генерацијска побуна и протест против рата у Вијетнаму, а у Новосадском позоришту представа је истицала моћ помирења и међусобног разумевања. Моћ тимског духа и сарадње, коју су креатори - препознајући и капитализујући невероватно посвећен ентузијазам ансамбла - покретали са истанчаним осећајем и смислом.
Први мјузикл у режији Золтана Пушкаша, глумца Новосадског позоришта, носио је назив "Бен Акиба night show" (2003). Представа је заправо била сценска верзија филма "Моулен Роуге", само са другачијим насловом, због ауторских права. Била је то спектакуларна, права хит представа код публике, а песме су се првобитно певале на енглеском.
Виктор Нађ се вратио 2003. са светски познатим мјузиклом "Чикаго". По многима, "Чикаго" је најбољи мјузикл у историји. Музички је разноврстан и упечатљив у својим мелодијама. Обилује хумором, крими-преокретима и жестоком критиком разоткрива медијске хероје. Слатки цинизам стихова ставља гледаоца на страну злочинаца. Међутим, прави успех овог мјузикла је био поново у јединственој вештини ансамбла Новосадског позоришта.
Агнеш Рафаи Телечки
