У наредних неколико година, сви на свету ће изгубити једну секунду свога времена. Још увек није познато када ће се то тачно десити, али зна се да овај догађај зависи од самих људи, али и неких непредвидивих феномена, показало је ново истраживање о утицају отапања ледника на ротацију Земљине кугле и промену времена.
Сати и минути који диктирају наше време одређени су Земљином ротацијом, али она није константна - у зависности од тога шта се догађа на Земљиној површини и у њеном језгру, ротација наше планете се повремено мења.
Ове скоро неприметне промене значе да сатове треба подесити на "скок за једну секунду", што нам можда делује sićušnno, али заправо може имати велики утицај на компјутерске системе, пише Си-Ен-Ен.
Током година додате су многе секунде, али после дугог периода успоравања, Земљина ротација се сада убрзава због промена у њеном језгру. Дакле, по први пут у историји мерења времена, мораће да се одузме једна секунда.
"Скок за секунду уназад никада није био тестиран, тако да су могући непредвидиви проблеми", рекла је Патриција Тавела, чланица Департмана за време у Међународном бироу за мере Француске, у чланку који је пратио ово истраживање.
Када ће се ово тачно десити зависи од глобалног загревања, показала је студија објављена у среду у магазину "Нејчер". Топљење поларног леда одлаже "скок" за три године, са предвиђене 2026. на 2029. годину, наводи се у извештају.
"Да би се схватило шта ће се десити у глобалном мерењу времена, потребно је делом разумети шта се дешава са глобалним загревањем", казао је Данкан Егњу, професор геофизике на Универзитету Калифорније Сан Дијего и један од аутора студије.
Од касних шездесетих година прошлог века, свет је почео да користи Универзално координисано време (УТЦ) како би се успоставиле различите временске зоне. УТЦ се ослања на атомске сатове, али и даље држи корак са Земљином ротацијом.
С обзиром да брзина ротације није стална, ове две скале се разилазе, па се "скок за секунду" с времена на време мора додати, како би се мерење времена поново изједначило.
Промене у брзини ротације су дуго зависиле од плиме и осеке на дну океана, што је успоравало ротацију, али од скоро је утицај топљења поларног леда, изазваног загревањем планете услед употребе фосилних горива, постало значајан фактор, рекао је Егњу.
Како се лед отапа у океан, та вода се помера од полова ка екватору, што успорава ротацију Земље око своје осе. Други фактор који утиче на ово су процеси у Земљином језгру.
Земљино течно језгро се окреће независно од своје коре. Уколико се језгро успори, кора се убрзава како би одржала замах, кажу научници, а то је оно што се тренутно дешава.
Врло мало се зна шта се тачно догађа више од 3.500 километара испод Земљине површине и за сада није познато зашто се мења брзина кретања језгра.
Међутим, оно што је за сада јасно је да, упркос топљењу леда које успорава кретање Земље, њена ротација се убрзава. То значи да ће свет по први пут ускоро морати да одузме секунду , а последице (ако их уопште буде), ћемо сазнати тек када се ова промена догоди.
(РТ Балкан)
