ЕКОНОМИСТИ ПРОЦЕЊУЈУ Привредни раст бољи него у региону, инфлација успорава
БЕОГРАД: У 2024. годину очекује се раст привреде од три до 3,5 одсто, раст реалних зарада за четири до пет одсто, умерено увећање спољних дефицита и просечна инфлација од 4,5 до пет одсто, закључено је данас на промоцији Кварталног монитора економских трендова и политика у Србији, одржаној на Економском факултету у Београду.
Главни и одговорни уредник часописа Квартални монитор Милојко Арсић изјавио је данас да привредна активност Србије расте брже у односу на земље централне и источне Европе, али је инфлација виша.
Почетком 2024. године наставља се тренд успоравања инфлације, која је у фебруару, на међугодишњем нивоу, спуштена на 5,6 одсто.
"Србија је у фебруару 2024. била земља с другим највишим међугодишњим растом цена у Европи, после Румуније. Инфлација ће у наредном периоду бити мања, али и даље изван циљаног коридора Народне банке од три одсто", истакао је Арсић.
Уколико не дође до нових скокова цена на светском тржишту, инфлација ће се успоравити у наредним месецима, а Народна банка Србије би крајем другог квартала могла да почне са смањивањем каматних стопа.
"Реална вредност кредита привреди и становништву значајно је опала током 2023. при чему крајем 2023. кредити становништву бележе и номинални пад", рекао је Арсић.
У наредним месецима, економисти очекују стагнацију или благи пад номиналних каматних стопа, али и додатни раст реалних каматних стопа.
Процењује се да ће каматне стопе остати релативно високе у наредних годину, две.
Арсић је истакао да се у наредним годинама очекује смањене страних директних инвестиција у Србију услед раста трошкова у еврима, високих каматних стопа, спорог раста европских земаља и мањих могућности за пореске подстицаје.
Јавни дуг Србије је, према његовим речима, умерено висок.
"По висини јавног дуга Србија се налази око просека земаља централне и источне Европе", закључио је Арсић.
Часопис Квартални монитор издаје Фондација за развој економске науке у оквиру Економског факултета.
