УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ПОСТАО ДЕО НАЈВЕЋЕГ СВЕТСКОГ НАУЧНОГ ПРОЈЕКТА У ЦЕРН-У Прилика не само за наше истраживаче и инжењере, већ и за компаније
Универзитет у Београду и Европска организација за нуклеарно истраживање ЦЕРН данас су у Женеви закључили Меморандум о разумевању, чиме је београдски Универзитет постао део највећег светског научног пројекта у ЦЕРН-у.
Потписани Меморандум о разумевању односи се на Студију изводљивости следећег највећег научно технолошког пројекта у ЦЕРН-у, под називом "Будући циркуларни сударач- Футуре Цирцулар Collider", а има за циљ да отвори могућност за укључивање у тај пројекат свим чланицама Универзитета у Београду, као и осталим научним институцијама у Србији, саопштио је Универзитет у Београду.
Испред Универзитета, споразум је у просторијама ЦЕРН-а потписао ректор Универзитета у Београду проф. др Владан Ђокић, а у име ЦЕРН-а др Мајкл Бенедикт, вођа студије будућег циркуларног сударача.
”Надамо се да ће бити прилике не само за истраживаче и инжењере, већ и за успешне српске компаније да се прикључе овом амбициозном пројекту, а чија је експлоатација пројектована за стручњаке који су данас у средњим школама или на универзитетима”, истакао је Ђокић.
Пројекат у који је укључен Универзитет у Београду бави се студијом и изградњом делова грандиозног, акцелераторског комплекса "Будући циркуларни сударач-Футуре Цирцулар Collider" обима од 90 до 100 километара.
Примарни циљ градње овог комплекса су даља сложена експериментална и теоријска истраживања у области физике високих енергија, првенствено у физици честица.
Европска организација за нуклеарно истраживање, познатија по свом акрониму ЦЕРН, највећи је центар за истраживање елементарних честица, основан 1954, који броји 23 земље чланице, а Србија је постала 23. пуноправна земља чланица ЦЕРН-а 24. марта 2019. године.
Са Универзитета у Београду учествују Институт за нуклеарне науке “Винча”, Институт за физику и Физички факултет, а са Универзитета у Новом Саду Природно-математички факултет. Одређени тимови, од укупно 34 наших истраживача и специјалиста, су активно укључени у експерименте АТЛАС и ЦМС на акцелератору ЛХЦ, као и у експерименте АЦЕ и НА61.
Тимови српских истраживача су такође активни и у оквиру експеримената у области нуклеарне физике на инсталацијама ИСОЛДЕ, као и у оквиру пројекта ГРИД цомпутинг, равноправно са колегама из највећих научних центара и универзитета у свету.
Са српске стране, потписивању Меморандума присуствовали су и изванредни и опуномоћени амбасадор, стални представник Републике Србије при Канцеларији Уједињених нација и другим међународним организацијама у Женеви Милан Милановић, аташе - стална мисија Србије при Канцеларији УН и другим међународним организацијама у Женеви Мирослав Зотовић, делегат Савета ЦЕРН-а, Физички факултет Универзитета у Београду, проф. др Петар Аџић, представник за образовање и рад на терену проф. др Предраг Миленовић и члан ЦЕРН-а са Физичког факултета Универзитета у Београду др Вукашин Милошевић, додаје се у саопштењу.
