ЊЕГОШ ПЕТРОВИЋ И СЕИД КОРАЋ У ИДЕАЛНИХ 11 У ПОСЛЕДЊЕМ КОЛУ Све гласнији разговори о Купу

Заслужили су играчи, баш као и чланови стручног штаба. Једино би навијачи пожелели да је утакмица сваки дан, да слављеничка атмосфера траје, да амбијент у пола белом,

пола у црвеном засија још јаче, до Европе... Тема постсуботњег времена и дербија са Новим Пазаром заснована је на мајсторијама најбољег играча утакмице и стрелца победоносног гола Његоша Петровића. Сагласност свију постигнута је о епитету најбољег још пре 85. минута и његовог интелигентно одиграног дуплог паса са Кембелом, за шансу коју је скројио и у гол је претворио.

Квалитет Петровићев никада није ни био упитан, овде је реч о примеру свима како се за клупски престиж изгара.

-Карактер ми је такав – рекао је јунак важне победе, треће у низу. – Одувек сам знао да је Војводина велики клуб, али сам праве размере те величине спознао по доласку у Нови Сад.

Може то да осети свако, колико људи воле свој клуб, колико Нови Сад дише заједно с њим. То и мене инспирише и мотивише ме да дам све од себе. Мени је Војводина дала шансу, људски је да јој вратим барем део тога што добијам овде. Мој је став да клуб у перспективи много више даје мени, него што бих ја могао да дам клубу.

Скромност јесте врлина истинских људских величина. Петровићев учинак пратио је избор у идеалних 11 у 26. колу, заједно са Сеидом Кораћем. Уградили су себе у три узастопне победе, које представљају дијаметар у односу на не баш успешан Вошин пролећни почетак.

-Гостовање у Крагујевцу нас је избацило из колосека – цени Петровић. – Тешко се извући из тога, упркос томе што смо добро одиграли све преостале утакмице. Међутим, тим се издигао

изнад тог пропуста, држимо се заједно. Та атмосфера у свлачионици, то наше заједништво које је могуће да приметите у сваком тренутку, то је снага нашег колектива. Видели сте после тог гола о коме причамо, како је читава еклипа реаговала. На добром смо путу, реалан је домет до четвртог места, а ових дана све гласније причамо о Купу...

Нема сујете, што је најважније у избору стартне поставе, вели Дневников саговорник. Пример томе илустровао је односом са директним конкурентом за место у тиму Бразилцем Матеусом.

Међусобне опкладе ко ће од њих двојице да започне утакмицу попримила је облик јединственог ритуала уочи меча и инспирације за све играче у протоколу, без обзира да ли су изнад или испод линије која стартну поставу од клупе раздваја.

Л.Бакмаз