Пре неколико седмица из бунара, крај хотела „Елан” у Србобрану, је потекла топла вода чија температура је око 60 степени Целзијуса, а издашност је око 500 литара у минути, док је Општина Инђија започела изградњу аква-парка „Панонске терме” и у току су радови на бушотини добине 1.100 метара, а стручњаци очекују да ће температура воде бити 63 степена Целзијуса и имати капацитет од 30 литара у секунди.

Геотермална енергија је обновљиви извор енергије, јер се топлота непрекидно производи унутар Земље различитим процесима. Многобројни подаци о геолошким, геотермалним и хидрогеотермалним карактеристикама Војводине прикупљени су између 1949. и 1968. године, током систематских геолошких истраживања нафте и природног гаса, и омогућили су да 1969. године буду започета прва циљна истраживања хидрогеотермалних реусурса. У склопу тих истраживања од 1969. до 1996. године, избушене су 72 бушотине, а до 2008. године још шест, док се тај број до данас незнатно повећао.

Највише их се налази у Бачкој (44), затим у Банату (18), а најмање у Срему (16). Према студији коју је урадио београдски Рударско-геолошки факултет у Војводини има око 50 локалитета где је могуће геотермалне воде искористити у лековите сврхе или изградити бање. Најперспективнија подручја су северни део Војводине, уз границу са Румунијом и Мађарском, као и Срем.

Савремено коришћење хидрогеотермалних ресурса у Војводини започето је 1978. године пуштањем у погон првог од укупно 24 до изграђена хидрогеотермална система (сви су изграђени пре 1990. године), док се производња системски прати од 1987. године.

Према подацима у Геотермалном атласу Војводине до 2010. године, у ком је представљен графички приказ досадашњих сазнања о геотермалним карактеристикама и хидрогеотермалним потенцијалима Земљине коре на територији Војводине, до дубине од два километра, ти системи су произвели укупно 23.153.000 метара кубних воде, док је највећа годишња производња остварена 1990. године и износила је близу 1.600.000 метара кубних термалне воде, а након тога прво долази до постепеног пада производње, а затим и до искљу чивања појединих система из процеса производње.

Термо-минералне воде Војводине одликује сложен хемијски састав, а када је реч о температури воде која извире она је одређена на основу података о измереним температурама у 70 хидрогеотермалних бушотина и у 126 бушо-тина избушених за потребе истраживања нафте и гаса. Температура на дубини од 500 метара на подручју Војводине варира у распону од 34,2 до 43,6 степени Целзијуса, односно у просеку износи 38,2 степени Целзијуса.

Захваљујући заједничком раду Покрајинске владе и локалне самоуправе Општина Ада је пре две године завршила изградњу модерног велнес центар, који се налази у оквиру Рекреационог центра „Адице“.

Покрајинска влада препознала значај те инвестиције и финансирала термалну бушотину изградњу саобраћајница, пешачких стаза и паркинга, као и комплетно, комунално уређење комплекса са 106 милиона динара.

Центар користи термалну воду од 61 степен Целзијуса из оближње бушотине. Реализацијом тог пројекта Ада се уписала као једно од омиљених места када је реч о бањском и спа туризму у Војводини.

Највише температуре су забележене на ширем подручју Суботице и Купинова, а најниже на ширем подручју Уљме. Температура на дубини од километар варира у распону од 57,5 до 73,5 степени Целзијуса, а највиша је забележена на подручју Пригревице и она износи 73,5 степени Целзијуса.

Карта температура на дубини од два километра урађена је на основу дубоких истражних бушотина за потребе истраживања нафте и гаса. Температура на тој дубини на територији Војводине варира у распону од 95 до 120 степени Целзијуса, а температура виша од 118 степени Целзијуса су забележене западно од Кањиже, а најниже, испод 96 степени Целзијуса на ширем подручју Инђије.

По питању искоришћавања геотермалних извора Војводина би се могла угледати на Мађарску, где, према појединим подацима, постоји око 1.300 термалних извора и 197 квалификованих лековитих вода, а њихова искоришћеност је између 80 и  90 одсто. Ти потенцијали се код нас данас користе у врло малом проценту, а највећи део постојећих

хидротермалних бушотина припада компанији НИС Гаспромњефт, која их направила приликом истраживања и експлатације нафте и гаса. Оно што представља још једну препреку за општине је и висока цена бушења и инвестиције. Осим тога, у нашој земљи у које пројекте ће општине улагати одлучују локалне заједнице на чијој су територији извори. Геотермални потенцијал је досад коришћен углавном за грејање,  иако се може производње електричне енергије у електранама преко топлификације насеља до грејања стакленика и пластеника, али и у производњи, као и за спортско – рекреационе и спа центре и развој туризма.

Силвиа Ковач  

Дебљина земљине коре у Војводини до 29 километара

Наша земља налази се на контакту две велике геотектонске плоче и дубина земљине коре врло плитка. Војводина припада великој европској геотермалној зони која има повољне услове за истраживање и коришћење геотермалне енергије.

Међу геолоким карактеристикама, као специфично обележје, пре свега се истиче мала дебљину коре, која на подручју Војводине износи свега 25,5 до 29 километара. Најмања дебљина коре на читавом простору бивше СФРЈ, од 25,5 до 26 километара је на потезу који се пружа правцем југозапад - североисток од Рипња код Београда, преко Уљме, до Вршца и даље према Румунији.