Хрватска међу четири европске земље с најнижим стопама излазности на изборе
ЗАГРЕБ: Хрватска је сврстана међу четири европске земље с најнижим стопама излазности на изборе, показала је студија Фондације Фридрих Еберт на чијем је представљању данас у Загребу за бољи одзив предложена и могућност снижавања старосне границе за добијање бирачког права са 18 на 16 година.
На последњим парламентарним изборима 2020. године излазност је била 46.4 посто. Само Румунија (31.9 посто), Бугарска (40.6 посто) и Албанија (46.3 посто) имају нижи одазив од Хрватске, истиче се у студији "Ко (не) гласа у Хрватској?", која је представљена у Новинарском дому у Загребу.
Наведене су три групе код којих је изборна апстиненција изразито наглашена, а реч је о младима, мање образованима и радничкој класи. Речено је да се одзив гласача на изборе смањује у свим западним демократијама, али да ипак је и даље највећи одазив у Скандинавији, а најмањи у југоисточној Европи.
"Хрватска предњачи у ниском одазиву и то је проблем за демократију", упозорио је један од аутора студије из бечке канцеларије Фондације Фридрих Еберт за међународну сарадњу Демократија будућности.
Други аутор Бартул Вуксан-Ћусе са Универзитета у Барселони је укључивши се видео линком, као најчешће изборне апстиненте издвојио младе гласаче, старости од 18, 19, 20 и 21 годину, наводећи да је реч о животном циклусу у којем млади сматрају да њихови интереси нису довољно заступљени у политици.
Резултате је коментарисао Берто Шалај с Факултета политичких наука, нагласивши да у Хрватској од 2000. године константно пада одазив грађана на парламентарне изборе.
Кривца види у недовољној заступљености демократске културе у образовном систему, а као једно од могућих решења навео је спуштање добне границе за бирачко право на 16 година, по узору на Аустрију и неке немачке покрајине, преноси Хина.