СРБИЈИ ФАЛЕ ВОЗАЧИ, ГРАЂЕВИНЦИ, УГОСТИТЕЉИ Радна снага стиже из ове две државе
Према проценама послодаваца Србије, у нашој земљи приметан је недостатак кадрова одређених струка - фали око 20.000 возача, у угоститељству око 25.000 радника, с грађевинарима је слично...
Начин да се попуни део потреба свакако је и Опен Балкан, који, практично, ових дана отвара врата тржишта рада. Наиме, од почетка овог месеца функционише потпуно слободно тржиште рада Отвореног Балкана – у Србији, Северној Македонији и Албанији, које би требало да допринесе стварању бољег пословног амбијента и за домаће и стране компаније.
Захваљујући тржишту рада Отвореног Балкана, долазак/ангажман радника у све три земље једноставнији је него до сада, у све три државе омогућен је увид у сва слободна радна места, а националне службе за запошљавање су саставни део целог система. Радници из Албаније или Северне Македоније моћи ће да дођу у Србију и раде без икаквих административних и или неких других препрека - и за њих и за њихове послодавце, моћи ће да раде без боравишне или радне дозволе, а исто важи и за држављане Србије ако оду у Албанију или Северну Македонију.
Грађани све три земље могу да конкуришу на тржишту рада преко портала електронске управе, преко својих националних е-портала. То значи да свако ко има налог на порталу електронске управе, може истовремено да постане и грађанин Отвореног Балкана и добије свој Опен Балкан ИД број и одмах аплицира за слободан приступ тржишту рада пошто ће имати јединствену потврду с QR кодом, с којом ће моћи да оде код свог послодавца. Издавање Опен Балкан ИД броја је почело, а међу првима који је добио електронску потрврду која омогућава рад у било којој земљи Отвореног Балкана је Марко Чадеж.
Да су предности тржишта рада Отвореног Балкана велике указао је недавно и председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж, говорећи на Копаоник бизнис форуму. По његовим речима, највећа предност је то што је обезбеђено слободно кретање радника у региону, без било каквих административних баријера, те то што ће радници моћи да буду ангажовани и на пословима сезонског карактера, али и оних који ће омогућити смањења дефицитарних занимања и јачање поверења инвеститора до раста кључних сектора привреде.
По мишљењу почасног председника Уније послодаваца Србије Небојше Атанацковића, долазак радника у све три земље ће, уз слободно тржиште рада Отвореног Балкана, бити поједностављен. Он је указао да је у Србији у многим областима приметан дефицит кадрова, да би долазак радника из региона могао позитивно да утиче на решавање тог проблема и истакао да је у појединим секторима, попут транспорта и логистике, недостатак кадрова до те мере изражен да послодавци траже да се, осим у региону, направе кораци који би омогућили лакшу сарадњу и с удаљним земљама.
- Компаније у Србији, сигурно је, имају потребу за радницима и у интересу привреде је да се направи таква размена и људи запошљавају, а предност је и то што је реч о истом региону, сличном менталитету, близини куће... - рекао је Атанацковић. - Очекујем да ће у Србији највише ангажованих радника бити у пољопривреди и грађевинарству и да ће до радног ангажмана највише долазити радници занатских струка, а може се очекивати да ће пут Албаније одлазити кадрови у области турзима - угоститељи, хотелијери...
И председник Савеза самосталних синдиката Војводине Горан Милић указује да ће у Србију највише долазити радници у грађевинарству, пољопривреди и саобраћају, те да је у све три земље присутан дефицит одређених струка. Он указује да је успоставање слободног тржишта рада у редиону добар корак јер обезбеђује лакши проток новца, робе и људи.
- Очекујем да ће више радника из региона долазити у Србији него што ће их из наше земље одлазити у Албанију или Северну Македонију јер су у Србији зараде више, а сигурно је да је за долазак или одлазак радника најважније то колике су зараде у којој земљи - каже Милић. - Да је и иначе тако, потврђује се и тиме што пут развијених европских земаља већ годинама одлазе становници овог дела региона - јер су тамо плате више него у земљама из којих долазе, па је јасно да је за решавање проблема с дефицитом одређених струка у Србији потребно повећати плате.
Д. Млађеновић