ДЕЧАК У НИКШИЋУ РАСПЛАКАО ЧИТАВ РЕГИОН Mалени Ненад написао литерарни рад о мајци који дира право у срце
НИКШИЋ: Јавна установа “Захумље” из Никшића, наградила је учеснике литерарног конкурса “Мама је глагол од глагола радити”, организованог поводом 8. марта, на који је пристигло близу 400 радова ученика основних школа из Црне Горе.
Прво место у конкуренцији нижих разреда освојио је Ненад Бојић из ЈУ ОШ ”Војин Чепић” из Колашина који је током читања свог рада расплакао све присутне, а и председника општине Марка Ковачевића који приликом доделе награде није могао да сакрије сузе.
Ово је рад маленог Ненада који је своје емоције искрено пренео на папир.
- Једнога дана, на часу језика и књижевности, учитељица је саопштила да је отворен конкурс за ђечији фестивал на тему „Мама је глагол од глагола радити“. Такође, саопштила је и то да можемо написати поетски или прозни текст и учествовати на истом.
Замислио сам се на трен и запитао „А шта ја да пишем?“ Једино су остала сјећања… Сјећања на мајку која је мени била најдража ријеч и најдражи глагол. Волио сам када ме загрли, помилује и пољуби. Волио сам када ми направи омиљени колач, волио сам када ми спреми омиљено јело. Волио сам…Био сам срећан док нас је, нас петоро, пазила и бринула о нама. Можда јој није било лако, али она то није показивала. Увијек нас је дочекивала са њеним, за мене, најљепшим осмјехом. О, како сам само био срећан! Сјетио сам се и наших рођендана . Увијек би нам направила колач, макар и најобичнији, јер живјели смо на селу и није увијек било потребног материјала а ни новца да се купи. Без обзира на све то, био сам срећан. Мама, тата и ми…Живот ми је био као бајка, а онда…Онда сам се једног јутра пробудио и рекли су ми да мајка није више ту. Мој омиљени глагол је престао да „врши радњу“. Мама је одлучила да не буде више са нама, да не буде више извор моје среће и сигурности. Одлучила је да ми буде само сјећање, а не „омиљени глагол“. Нијесам желио а ни могао да повјерујем у све ово. Данима сам се надао да је то само нешто што ће проћи. Чинило ми се често да је чујем како долази и смије се. Чинило ми се да ме зове онако како ми је увијек тепала – Нешо! Сањао сам је често. Али…
На крају су остала само сјећања као и вјечито питање „Зашто?“ Зар је толико било тешко вршити све ове радње и бити нечији омиљени глагол…? Зар је толико било тешко…?“, написао је малени Ненад у свом раду који му је донео награду.
Иначе, он је ученик трећег разреда Основне школе „Војин Чепић“ из Драговића Поља код Колашина, а његова менторка је Дарка Бошковић, професорица разредне наставе.
Друго место на овом такмичењу освојила је Милица Јањушевић из ЈУ ОШ “Радоје Чизмовић” Никшић а треће место су поделили Светлана Грдинић ЈУ ОШ “Богдан Котлица” из Боана и Лука Шкопеља из ЈУ ОШ “Кекец” Сутоморе.
РИНА
