ЗАКУПИЛИ СМО 300 МИЛИОНА КУБНИХ МЕТАРА ГАСА У ГРЧКОЈ Гасне интерконекције са суседима јачају транзитну позицију Србије
БАКУ: Државни секретар Министарства рударства и енергетике Вељко Ковачевић, изјавио је данас да је Србија завршетком изградње гасне интерконекције Србија-Бугарска добила могућност повезивања са различитим изворима снабдевања гасом, што може унапредити енергетску безбедност и ојачати транзитну позицију наше земље.
"Србија је до скоро имала само један извор и два правца снабдевања природним гасом. Завршетком изградње и пуштањем у пробни рад интерконекције Србија-Бугарска у децембру прошле године, добили смо могућност да се повежемо на Јужни гасни коридор преко интерконекције Бугарска-Грчка. Тиме диверсификујемо своје правце снабдевања и повезујемо се са изворима гаса из Каспијског региона и Средњег истока, као и са ЛНГ терминалом у грчкој луци Александрополис", рекао је Ковачевић током учешћа на Десетом министарском састанку Саветодавног већа Јужног гасног коридора у Бакуу у Азербејџану.
Он је указао да изградња гасних интерконекција и боље повезивање са суседима отвара простор Србији да унапреди не само своју енергетску безбедност, већ да буде и транзитна земља преко које ће азербејџански гас стизати и до других земаља у региону и ЕУ.
Ковачевић је указао да су Србија и Азербејџан традиционално пријатељске земље и стратешки партнери у многим областима, као и да је та земља важан партнер Србије на путу диверсификације извора снабдевања гасом.
"У завршници изградње интерконектора Србија-Бугарска, у Бакуу смо договорили испоруке до 400 милиона кубних метара гаса годишње из Азербејџана до 2026. године, које након тога могу да буду и три пута веће. Такође, закупили смо 300 милиона кубних метара гаса годишње у ЛНГ терминалу у Грчкој", рекао је он.
Он је истакао подршку Европске уније у изградњи гасне интерконекције са Бугарском и изразио уверење да ће ЕУ финансијски подржати и изградњу гасне интерконекције са Северном Македонијом и Румунијом.
Ковачевић је током учешћа на Другом министарском састанку Саветодавног већа за зелену енергију, рекао да учвршћивање сарадње у области зелене енергије отвара нове могућности за сарадњу у процесу зелене транзиције, кроз инвестиције у ОИЕ и развој енергетске инфраструктуре.
"Србија дели визију ЕУ за постизањем карбонске неутралности до 2050. Како бисмо постигли тај циљ током ове године, започећемо са реализацијом два важна пројекта и то изградњу 1 GW самобалансираних соларних електрана на истоку наше земље, као и припремне радове у оквиру пројекта изграде РХЕ Бистрица. Такође, током ове године започећемо техничке разговоре са колегама из Румуније у циљу реализације пројекта изградње РХЕ Ђердап 3", рекао је он.
Како је истакао Ковачевић, поред улагања у нове производне капацитете и улагања у повећање енергетске ефикасности, приоритет је изградња и јачање преносне мреже ка суседима, кроз пројекте као што је Трансбалкански коридор, који је важан за већу сигурност снабдевања, интеграцију нових капацитета ОИЕ и развој тржишта електричне енергије у региону.
