КРОЗ ШУМУ И ПО ЉУТОМ МРАЗУ ДЕЦА УПЛАКАНА ИДУ У ШКОЛУ Енела са петоро деце остала сама на врху леденог Пештера
СЈЕНИЦА: Оронула приземна кућица на крову српског Сибира, а у њој пуно љубави али и туге. Енела Пауновић остала је сама са своје петоро деце након што јој је муж Зоран преминуо пре два месеца. Породица је остала без главе, а деца без највећег ослонца и подршке.
Ипак, храбра као и свака самохрана мајка Енела се бори за своју нејач. Да презиме, али и да од њих направи добре људе. Струју у кући имају, али зато воду доносе са удаљеног извора и по највећем минусу који се на Пештеру спушта и преко двадесетог степена. Она је сада за своја три сина и две кћерке и отац и мајка и не да се.
- Имамо две краве и 20 оваца, наставила сам некако тамо где је Зоран стао. Морам да будем јака због деце, али не могу да лажем много је тешко. Док је муж био жив све је било другачије, он нам је био сигурност да ће све бити како треба, а сада се плашим како ћемо презимити зиму. Старија деца ми помажу колико могу у свему. Добри су и вредни, није им тешко ни да донесу воду, ни да ми помогну у штали, прича ова мајка борац за РИНУ.
Са сузама у очима Енела додаје да јој је најтеже управо због деце и њиховог одласка у школу, која је поприлично далеко од њихове трошне кућице. Малишани устају пре зоре по мраку и љутом мразу како би се спремили и стигли на наставу.
- Ја их пратим кроз шуму до једног бунара на чистини, јер не смем да их пустим саме. Онда они настављају до школе. Срце ми се кида свако јутро, јер неретко иду уплакани пошто их је све до смрти отац возио до школе и било је бар мало лакше. Често то помињу, а јА тада не знам шта да им кажем, како да их утешим, рекла је Енела.
Ипак, за тежак живот ове самохране мајке чуо је и велики хуманитарц Хидо Муратовић који је помогао многима, а сада планира и њима. Обишао је Енелу и њену вредну децу и обећао им нови дом, који би био ближе граду и школи.
- Мајстори и градња куће су моја брига, ја само тражим од општине Сјеница један мали плац, једно три ара земље, на којима можемо да изградимо нови дом за ову намучену породицу. До сада је иза нас много успешних хуманих акција, нису то неке луксузне куће од 100 квадрата. Већ две собе, купатило и шпајз, довољно за њих. Ништа нисмо урадили ако им дамо све, јер многи којима смо помогли толико колико смо могли, су после сами својим вредним и поштеним радом надоградили свој дом. Циљ нам је да помогнемо овој деци, али и да од њих направимо људе, изјавио је истакнути хуманитарац.
(РИНА)