Данас је Свети Симеон Мироточиви, први српски владар и светац ЛОЗА С ЊЕГОВОГ ГРОБА ЈЕ ЧУДОТВОРНА, А ЕВО КОМЕ  ЈЕ МОНАСИ ПОКЛАЊАЈУ

Успевши да прошири државу, борио се против богумила и сматра се једним од родоначелника српске православне цркве. Српски народ га поштује јер је – како је својевремено рекао епископ Атанасије Ракита – физички и духовни корен српског народа.

Године 1196, четири лета пре упокојења, одрекао се престола у корист свог средњег сина Стефана, будућег првог краља српске државе. Већ сутрадан се замонашио и отишао у манастир Ватопед на Светој гори.

Упокојио се у српском манастиру Хиландару, који је подигао заједно са својим сином Растком, монахом Савом, ког српски народ слави као свог највећег просветитеља Светог Саву. Сава је његове мошти пренео 1208. у Рашку, да би над њима измирио старију браћу, будућег краља Стефана Првовенчаног, и најстаријег Вукана, који су се борили за власт. Мошти су му положене у манастиру Студеница, његовој задужбини.

Претпоставља се да нема српске цркве у којој није приказан његов лик, а посвећена му је и капела у резиденцији српског патријарха у Београду.

Најстарија винова лоза на свету налази се у Светом манастиру Хиландару. Рађа плодове више од осам векова.

Ова чудотворна лоза никла је из гроба светог Симеона (Стефана Немање). Њено стабло расте споља са јужне стране, поред зида саборне хиландарске цркве, наспрам места на којем је био сахрањен Свети Симеон.

Симеоновој лози се приписује чудотворна моћ. Много је сведочења да је бесплодним супружницима, који су чврсто веровали, даровала пород.

Најпознатији такав случај догодио се у 16. веку. Благодарећи овом грожђу, солунски паша је добио наследника. У знак захвалности, 1582. године је Хиландару поклонио велико имање ван граница Свете Горе – Каково. Чак је и свог сина послао да буде монах у Хиландару, али га је братија од тога одговорила, видевши да му није мило.

Свакоме ко затражи, хиландарски монаси дају ово грожђе са упутством за употребу.

Свети Симеон Мироточиви се прославља исто као и све друге крсне славе - славски колач, кољиво и вино, и освештањем које обавља свештеник. Уколико падне у мрсни дан, спрема се мрсна трпеза, а уколико падне у посни дан посна. Данашњи празник је непокретан. Крсна је слава Патријаршијске капеле.

На данашњи дан, у спомен на Светог Симона, одржавали су се панађури (вашари), а данас је то само обичај у Ваљевској Мионици. У народу се о Стефану Немањи одржало предање као о змајевитом човеку, које потиче од његових ратних успеха у борбама са моћном Византијом.