ГЛЕДАЈ У ПАСУЉ ДА ВИДИШ ДА ЛИ ДА САДИШ КРОМПИР У џаковима кртоле ове године зарада преко 10.000 евра по хектару

Многи су га већ и продали, а они који га још имају, продају га навелико између 55 и 60 динара и надају се да ће бити и скупљи.

Приноси кромпира прошле године су варирали по регионима, у зависности од климе. Али, ако узмемо да је овог поврћа било само 20 тона по хектару, јасно је да су домаћи произвођачи приходовали по хектару 10.000 евра. Међутим зарада може бити и већа јер кромпира по хектару може да буде и 40 тона, па и 50 тона по хектару. То значи да онај ко је остварио принос од 40 тона и за то приходовао 20.000 евра, уз трошкове од 10.000, остварио је чисту зараду од 10.000 евра.

Цена кромпира у ЕУ расте, рецимо, у Француској, одакле увозимо поврће, килограм навелико сада кошта 43 евроцента по килограму, и зато постоје изгледи да кромпир навелико и код нас буде скупљи у односу на досадашњих 55 до 60 динара - казао је за „Дневник” велики произвођач кромпира Бранислав Зеленовић из Сирига код Новог Сада.

Остало нам је још довољно домаћег кромпира за наше потребе, премда га на тржишту има и увозног из Француске и Белорусије, чији квалитет, у зависности од пошиљки, варира, има га у продаји одличног квалитета, али и лошијег (повртар Бранислав Зеленовић)

Оценио је да је година била одлична , али да зато не треба бити претерано радостан јер се приноси, квалитет и цена не посматрају на годишњем већ на петогодишњем нивоу. - Ова година јесте била одлична за произвођаче, али у сетви кромпира али и лука, паприке и другог поврћа година се вреднује на основу петогодишњег просека. Било је година када су приноси били мали, квалитет лош, цена ниска, а с друге стране за трошкове за заснивање производње кромпира треба имати по хектару 10.000 евра.

Пре неколико годин , подсетио је Зеленовић, килограм кромпира навелико коштао је свега 15 динара. - Тада су повртари били у минусу и многи су га следећу годину сејали на мањим површинама.

Брансилав Зеленовић каже да се повртари припремају за нову сетву и да већ имају купљено семе у својим газдинствима.

- Велики произвођачи сеју углавном немачко и холандско семе, чији је квалитет загарантован и већ нам је испоручено са инотржишта. На време смо се снабдели, али повртари који су чекали да купе семе сада су у проблему, јер на тим тржиштима влада несташица семена, па постоји бојазан да под кромпиром у нашој земљи у сезони 2024/2025 године буде и семена лошијег квалитета - истакао је Зеленовић.

Зеленовић истиче да тренутно влада затишје у погледу потражње, али чим захладни и почне Ускршњи пост, више ће се куповати. - Остало нам је још довољно домаћег кромпира за наше потребе, премда га на тржишту има и увозног из Француске и Белорусије, чији квалитет, у зависности од пошиљки, варира, има га у продаји одличног квалитета, али и лошијег.

Повртар из Плавне у општини Бач Томислав Ото кромпир је продао још половином новембра прошле године и, како је казао, добио између 80 и 90 динара по килогрму навелико. И он је задовољан како је ове сезоне прошао са кромпиром.

- Сејао сам најраније немачке црвене сорте кромпира и половином јула почео да га вадим јер сам чекао да добије тврђу кожицу. Успео сам да добијем добру цену и да га брзо продам до половине новембра јер, вероватно, у то време није на домаћем тржишту било кромпира из увоза. Већ дуже време на пијацама и великим маркетима килограм кромпира продаје се за око стотину динара.

З. Делић