ТРИ ОПЦИЈЕ О ДУЖИНИ ТРАЈАЊА ВОЈНОГ РОКА; И у Хрватској актуелна ова тема
Потпредседник Владе Хрватске и министар одбране Иван Анушић најавио је више детаља о враћању обавезног војног рока, а медији сазнају да постоје три предлога која дефинишу различито време трајања војног рока и циљеве који би тиме требало да буду постигнути.
Како преноси хрватски портал Index, тек када се одлучи за један од три предлога, знаће се са сигурношћу у којем ће се смеру тачно ићи с војним роком.
Наравно, додају, министар одбране Иван Анушић коначну одлуку о моделу војне обуке неће донети самостално јер је реч о политичкој одлуци која је немогућа без да је аминује влада, односно њен председник Андреј Пленковић.
Изгледно је, кажу позивајући се на своја сазнања из добро обавештених извора, да ће обука трајати три месеца, но одлуку тек треба донети.
"Обука од три месеца је средња опција међу три модела. Постоји и дужа (изгледно шест месеци) и краћа (месец или два). Размишља се о накнади од минимално 700 евра месечно, колико и сада имају добровољци", пише портал.
Врло је вероватно, додају, да би служење тромесечног војног рока, или како се то сада назива - обуке, улазило у стаж, што значи да би полазници имали и сва она права која имају запослене особе. Материјални услови, као и стаж, требало би да припомогне промоцији војног позива, односно учинити га атрактивнијим младима, сматрају у МОРХ-у.
Могуће је да се с војном обуком крене већ од 1. јануара наредне године, али и о датуму тек треба да се одлучи, а ни то, кажу, Анушић неће направити без Пленковића.
Важно је напоменути, пише портал, да цели пројект изискује велике инфраструктурне захвате у систему објеката Оружаних снага, конкретно у војарнама и смештајним капацитетима, што је и сам министар Анушић нагласио крајем прошле седмице.
"Генерално, ради се о захтевном логистичком и финансијском пројекту па ће и то бити фактор код доношења коначне одлуке о датуму када ће се поново увести војни рок. Оно што се чини прилично сигурним је да је 1. јануара најранији могући датум почетка војне обуке", пише портал.
Велико питање, наводе, у целој причи о војној обуци је и питање призива савести. Право на призив савести је, наиме, дефинисано Уставом и држава никога не може натерати да узме оружје у руке и у пуном смислу прође војну обуку.
У МОРХ-у, додају, сматрају да би се војна обука могла проћи тако да се младиће који се позову на призив савести подвргне другачијем типу обуке - подучавању прве помоћи и реаговања, на пример, у случајевима катастрофе, те сличним вештинама, чиме би се избегла некадашња пракса цивилног служења војног рока по домовима за старије и сличним установама, а уместо тога би сви добили барем основну обуку за изванредне ситуације.
Извор из МОРХ-а за Index, међутим, каже да је још далек пут да буду познати кључни детаљи о војном року када се зна да целу ствар треба усвојити као политичку одлуку.
Телеграф/Тањуг