Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

АЛЕКСАНДАР СЕ ВРАТИО ИЗ БЕОГРАДА У ТОПОЛУ, НАСТАВЉА ПОРОДИЧНУ ТРАДИЦИЈУ Ристићи почели у малој обућарској радионици, ципеле су им сад су српски бренд

03.02.2024. 10:59 11:04
Пише:
Фото: РИНА

ТОПОЛА: Да се вредан рад и велика посвећеност на крају увек исплате најбоље доказује породица Ристић из Тополе. Пре више од седамдесет година Младен Ристић отворио је обућарску радњу у тадашњој варошици, а касније су његов син, снаха и унуци наставили породичну традицију, али и поприлично је унапредили.

У њиховој радњи спојили су се исуство и младалачка иновотавност, па су почели и производњу уникатне кожне обуће, а сваку њихову ципелу уткали су и део свог срца. Кормило је сада преузео син Александар, који се након завршених студија у Београду вратио у Тополу.

- Још од 12 године трчкарао сам по радњи, гледао шта то родитељи раде. Временом се у мени будила жеља да наставим породични посао и тако сам и урадио. Не бих могао да замислим свој живот да ципеле нису део сваког мог дана. Све се ради ручно, посвећује се много пажње свако детаљу и само тада када сте апсолутно посвећени успех неће изостати, каже за РИНУ Александар Ристић.

Додаје да је најважнији део сваке ципеле ђон и да се њему посвећује највећа пажња, а састоји се од четири слоја. Кожа коју бирају за своју обућу мора бити њабољег квалитета. Александров отац, Зоран, каже да кад је кренула хипер продукција обуће слабијег квалитета, схватили су да ће успети само ако се њихов производ уде разликовао у мору осталих.

- Зацетник овог породичног посла је мој отац Младен, који је још као дете отишао на занат. Када се вратио отворио је радњу која је превасходно служила за поправку обуће. Али како је после кренула масовна производња и све је било мање оних који су обућу поправљали, развили смо идеју о ручној изради обуће. Прво су то биле специфичне чизме официрке, а касније кад су се деца укључила аротиман и начин производње су се проширили. Све време сам потајно прижељкивао да ће моје кћерке и син наставити традицију и тај мој сан се остварио. Већ сад могу рећи да су ме превазишли, а то је за родитеља највећа срећа, закључио је Зоран.

 Обућа коју праве производи се у ограниченим серијама, а пошто се труде да изађу у сусрет сваком захтеву својих купаца може се рећи да су многи комади једнствени и уникатни. Њиов труд и рад брзо је препознат, па њихое ципеле носе многе познате личности. Музичари, естрадни уметници, политичари али и председник Србије.

Када смо за њега правили обућу, морамо признати да смо били под мало већим притиском него иначе. Сваки штеп и детаљ проверен је два пута, а пошто носи већи број онда је то било још захтевније. Наше ципеле носи Алка Вуица, чланице групе Фрајле, министри.. Оно што је најважније јесте да се нико није жалио да их наше ципеле жуљају, да су пукле или нешто слично, а сви имају гаранцију од две године, изјавио је Александар.

(РИНА)

Пише:
Пошаљите коментар