ОН ЈЕ ДОБИО ТИТУЛУ ДОМАЋИНА ГОДИНЕ У ПОСЕБНОЈ КАТЕГОРИЈИ Горан са Јелице има преко 200 гаравих свиња (ФОТО)
Чачак: Иако су многи одустали од свињогојства због тешке ситуације, Горан Бојовић из подјеличког села Брезовице није један од тих.
Он се бави узгојом аутохтоне расе моравке за које кажу да дају најквалитније месо. На његовом имању од четири хектара слободно пасе око 200 грла свиња, па се Бојовић са правом и званично овенчао тутулом најбољег домаћина из своје области сточарства за 2023. годину и то од стране министарства пољопривреде.
- Ја ту награду заиста нисам очекивао. Кад сам добио позив, отишао сам у Београд више туристички. Међутим, изненадио сам се кад сам чуо своје име у тако јакој конкуренцији. То ми је само додатни подстрек да се наставим бавити својим послом као и до сада, рекао је за РИНУ Горан.
Поучен искуством из детињства, Горан се одлучио на узгој скоро заборављене расе, моравки, које живи у потпуном складу са природом. Најважније му је да за своју робу има купца, па иако ова грана пољопривреде није у завидној позицији он успева да оствари профит.
- Ова сорта свиња није захтевна за узгој. Хране се искључиво жиром, корењем и свиме што нађу у природи, а да је за њих јестиво. Повремено се дохрањују, махом ујутру и увече. Моравке имају то такозвано мраморисано месо које подразумева ред меса, ред масти. Вепрови могу досатићи висину од око 130, а свиње око 120 килограма. У квалитету меса нема разлике, већ има само у квантитету јер моравке дају до 10 одсто меса више у односу на мангуице, каже Горан.
Више меса код моравки није случајност, јер су оне настале средином 19. века у долини Мораве и то од домаће шумадинке, мангулице и увезеног беркшира, а у формирању расе учестовао је и јоркшир, да би се добила раностаснија односно продуктивнија и меснатија свиња од тадашње домаће. Примећено је да моравке чак три пута брже напредује од осталих раса свиња.
Осим што свиње продаје, он њихово месо прерађује па су тако Горанове сушаре сваке зиме препуне пршуте.- Сушење меса обављамо по традиционалној рецептури наших предака. Све има свој начин, од подлагања, чувања, времена сушења. Мада, оно што даје посебну чар овој пршути јесте ваздух на планини Јелици, закључује овај најбољи домаћин.
РИНА
