НАШИ СУГРАЂАНИ Јована Касаш: Пси знају само да приме и пруже љубав
Ни висок просек, ни велики број објављених радова, књига и учешћа на научним скуповима у земљи и иностранству, чак ни чињеница да је ћерка пензионисаног професора на Одсеку за историју Филозофског факултета није помогло доктору историјских наука Јовани Касаш (36) да пронађе посао у струци.
Међутим, будући да је, како каже, свесна да је јако важно имати неку обавезу у животу, морала је да смисли чиме ће да се бави, а како то мора да буде нешто у чему ће уживати, као и да је корисно и занимљиво, пре нешто више од годину дана основала је „фирмицу“ „Јоја petsitting“ и тако почела да чува псе у свом стану.
– Као мала, била сам опчињена псима. Док су друга деца погађала марке аутомобила на улици, ја сам познавала сваку расу паса – каже Јована, присећајући се да јој је идеја за petsittingom дошла када је пре неколико година, заједно са својим родитељима у Новом Бечеју, неколико месеци водила рачуна о комшијским бернским овчарима Кали и Гарију.
Данас пак живи од чувања паса и до сада јој је, од децембра 2022. године, кроз стан прошло више од 40 њушкица разних величина и раса.
– Одговорност јесте велика, али је и јако лепо. Мислим да је важније то што је мени сваки пас који је дошао пружио шансу. Надам се да они осете да су код мене безбедни, мажени и пажени и да их ја све обожавам – вели наша саговорница, за коју пријатељи кад је препоручују кажу да је „шаптачица псима“.
Да би неки четвороножац био добродошао у Јованин стан мора да буде вакцинисан и да се слаже са другим куцама, будући да их некад истовремено на чувању буде и петоро.
– Највећи проблем је што немам више од две руке за мажење, нарочито кад јединци нису навикли да љубав деле са неким другим псом, што их, као размажена јединица, у потпуности разумем – каже увек расположена Јована.
Статистички гледано, углавном јој на чување долазе мањи пси, што је огледало живота у граду и становима, када се власници углавном опредељују за такве куце.
– Када су празници, школски распусти, сезона леовања и зимовања, имам наравно више посла. Људи путују на неколико дана, али ја чувам куце и на неколико сати ако затреба – наводи нам Јоја шта све утиче на разлог и дужину боравка куце.
Вожња возом, одлазак на излете, редовна посета пет friendly локалима, спавање на кревету, редовне шетње, играња и мажења само су неке од бенефиција које куце добијају када оду на чување код Јоване, због чега се њена брига знатно разликује од оне по пансионима.
– Са псима нема негативних искустава. Они знају само да приме и пруже љубав. Све зависи само од нашег става према њима, одговорности и дресуре – закључује наша саговорница, за коју важи правило да су љубимци чланови породице.
Л. Радловачки