Родна кућа ТВОРЦА ЦРНОГОРСКЕ ХИМНЕ Јована Пачуа постаје културни центар

Како је планирано, кућа у којој је 17. марта 1847. године рођен творац композиција “Онамо, намо“, која је једно време била и химна Краљевине Црне Горе, “Бранково коло“, “Chansonette сербе”, “Без тебе драга”, “Праг је ово милог српства”, “Чуј Душане”, “Светосавска песма”, требало би да се потпуно обнови. У току је јавни увид урбанистичког пројекта ради утврђивања јавног интереса у циљу формирања комплекса из области културе, што је први корак у овом процесу. Парцела и кућа су у јавној својини, али је на једном делу парцеле објекат у приватном власништу једног правног лица.

- Месна заједница је подносила захтеве Градској управи и Међуопштинском заводу за заштиту споменика културе, који је у међувремену прихватио наш захтев и уврстио кућу под своју заштиту. Пре три године је реконтруисан део крова, док је на другом делу промењена грађа -  објашњава Бојан Николић, председник Савета МЗ „Александрово“.

И поред тога, кућа је у лошем стању и потребна јој је темељна обнова, од пода до плафона. Унутрашњост сада одржавају чланови КУД “Александрово”, који ту имају пробе.

- Овде се већ окупљају млади, и то је један од разлога што је покренута иницијативу да се он реконструише и постане културни центар, Александрово је велика градска месна заједница и њени становници би волели  да овде имају један објекат од таквог значаја, место где би могли да организују културне садржаје - додаје Николић. – Наравно, желимо и да негујемо успомену на значајну личност наше културе и историја а и објекат сачувамо од даљег пропадања.

Да је у објекту у Улици Аксентија Мародића рођен Јован Пачу сведочи спомен табле која је постављена пре скоро 12 година.

Унук угледног трговца Арсенија, који се школовао у Српској народној школи на српском језику у Александрову, потом у Гимназији у Суботици до 1864. године, када образовање наставља на немачком и мађарском језику у гимназијама у Кечкемету и Пожуну (Братислави). Још за време школовања у Суботици, истакао се као надарени пијаниста, па је већ 1863. године свирао на јавном концерту.

Јован Пачу потицао је из славне цинцарске породице Пачу, која је дала и министра финансија Лазара Пачуа. Студије медицине је започео у Пешти (1866), а наставио у Прагу (1868 – 1872). Истовремено, као велики музички таленат, радио је на свом музичком образовању, нарочито у Прагу, где је похађао приватну наставу код чувеног Беџиха Сметане. Још као студент, 1866. године наступио је на Омладинској скупштини у Новом Саду и од тада, уз лекарски позив, редовно је држао и конценте. Свирао је у Бечу, Будимпешти, Кијеву (био је први српски пијаниста у царској Русији), Београду, Осијеку, Кикинди, Панчеву, Вршцу и другим местима.

Као лекар радио је најпре у Великој Кикинди, а затим у Сомбору, неко време у Србији, па у Кијеву у Русији, Сарајеву, Новом Саду и Загребу.

Поред музике и медицине, Пачу је био и истакнути друштвени радник и поборник идеја Светозара Милетића и Уједињене омладине српске. Био је главни уредник новосадске „Заставе“ (1892 – 1893), активан у националним и политичким збивањима. Био члан Српског ученог друштва, почасни члан Српске краљевске академије и Књижевног одељења Матице Српске.

Дневник, Subotica.com