ОВО СУ ТРИКОВИ КОЈИ СЕ НАЈЧЕШЋЕ КОРИСТЕ ПРИ ОБМАНИ КУПАЦА Надлежни упозоравају: Купујте инвестиционо злато само од проверених продаваца

Упоредо, и грађани пуне своје сефове. Управо ова ситуација и висока потражња за златом привукла је у овај бизнис и многе трговце који би желели да остваре лаку зараду, а који послују у сивој зони, супротно важећим прописима.

Зато надлежни и стручњаци упозоравају купце да буду опрезни и да улажу само код проверених продаваца инвестиционим златом, који дуго послују и на светском тржишту, јер поједине фирме купце привлаче триковима и обманама, међу којима је - издавање лажних сертификата!

За увоз и извоз овог племенитог метала надлежно је Министарство унутрашње и спољне трговине, које издаје дозволе, а њихова тржишна инспекција реагује у случају некоректног понашања трговаца и кршења Закона о заштити потрошача, али не контролише квалитет злата. Од како је 2021. године укинут Закон који је обавезивао да злато које улази у земљу прође проверу Дирекције за мере и драгоцене метале, више не постоји системска контрола квалитета. То грађани, како у овој Дирекцији незванично кажу, када посумњају, сада једино могу да провере о свом трошку.

Црно тржиште златом

У Министарству трговине кажу да је током 2023. године 14 привредних друштава добило дозволу за увоз инвестиционог злата. Наглашавају да би потрошачи требало да купују искључиво код регистрованог трговца, јер тако имају право наинформације за прави избор између понуђене робе, да пријаве некоректно пословање или случај несаобразности робе.

Осим легалних фирми који поседују дозволе за рад, инвестиционим златом тргују и продавци у сивој зони. Из Министарства спољне и унутрашње трговине напомињу да Тржишна инспекција има велики број редовних и ванредних инспекцијских надзора са циљем спречавања сиве економије. Апелују на купце да пазаре само код регистрованих трговаца, јер у супротном ризикују да плате робу која не одговара понуди и при том изгубе новац, јер такви трговци често престају да раде, односно у случају онлајн продаје, „гасе“ сајтове и мобилне телефоне, па купац више не може да ступи са њима у контакт.

Које су најчешће обмане и трикови?

Георги Христов из компаније “Tavex Zlato&Srebro” која успешно послује више од три деценије у свету, а последњих неколико година и код нас, открива неке од најчешћих трикова несавесних трговаца жутим металом и апелује на купце да буду опрезни.

Лажни сертификати, ниске марже између куповног и продајног курса, једна цена на сајту, а друга у трговини, као и продаја колекционарских и нумизматичких производа, или накита, који немају карактеристике инвестиционог злата, само су неки од трикова и обмана којима се служе овакви трговци.

- Једна од честих превара су „сертификати“ које својим клијентима издају за конкретне производе. Треба знати да по закону само рафинерија или ковница новца која је произвела дати производ има право да изда сертификат. Сви остали немају никакав значај, нису доказ садржаја чистог злата нити аутентичности, али их поједини продавци користе као мамац да задобију поверење на непоштен начин.

Инвестиционе златне полуге поседују сертификате на својим паковањима. Оне имају серијски број који је угравиран на полугу и налази се и на паковању. Ова два елемента су нераздвојна – објашњава Христов.

На списку осталих метода обмане потрошача, како каже, су константно врло ниска маржа између куповног и продајног курса.

- Када видите да је та разлика јако тесна, на пример, 1,25 до 2 одсто за све производе код једног продавца инвестиционим златом, то указује на сумњу да ли је спреман да то реализује по тој цени и за коју количину. Често се дешава да продавац одбије да прода или купи производ од клијента због раста или пада цене на берзи, као и да не пристаје на откуп инвестиционог злата које није купљено код њих. Све ово спада у нефер пословање - указује Христов.

Како наш саговорник подвлачи, најбитније је да купац пазари на месту где ће добити фискални рачун и фактуру, што је доказ да фирма послује легално, као и да купује од великих трговаца који имају директан приступ ливницама, што је најсигурнији знак да ће купити прави производ.

Из Министарства спољне и унутрашње трговине тврде да има лека за несавесно трговање и да је понашање трговаца племенитим металом, у надлежности

Сектора тржишне инспекције, у складу са Законом о заштити потрошача.

- Овај Закон претпоставља да је потрошач слабија страна у уговорном односу, па је управо трговац дужан да докаже да није обављао непоштену пословну праксу. Дужан је и да истакне продајне цене на недвосмислен, читак и лако уочљив начин.

Овим законом забрањена је непоштена пословна пракса којом трговац обмањује потрошаче о, на пример, основним обележјима производа, цени или начину на који је обрачуната. Потрошач који је обманут, може да се обрати

Тржишној инспекцији, која ће, ако је потребно, покренути ванредни инспекцијски

надзор и предузети мере из надлежности овог инспекцијског органа – уверавају у овом Министарству.