ПОКРАЈИНСКА ВЛАДА У ОБЛАСТ КУЛТУРЕ УЛАЖЕ ЧЕТИРИ ПУТА ВИШЕ ПАРА НЕГО ПРЕ СЕДАМ ГОДИНА Обновљени домови културе у 36 војвођанских места
Покрајинска влада у област културе улаже четири пута више него пре седам година, па је тако буџет за 2016. годину, наслеђен од prеthodnе администрације, износио 1.700.223.706, а за 2023. годину био је 6.502.643.279 динара, који је после ребаланса достигао цифру од 7.889.892.448 динара.
Капитална улагања у културу од 2016. до 2023. године су већа од 10,3 милијарди динара. Највише новца је издвојено за наставк и завршетк радова на Народном музеју у Суботици за шта је обезбеђено 1,3 милијарде динара. У највеће инвестиције се може убрајати и реконструкција Музеја у Кули за шта је обезбеђено 140 милиона динара, у току је реконструкција адаптација и доградња Етнографског музеја у Торку, у општини Житиште, за шта је обезбеђено 126,3 милиона динара, у завршној фази је реконструкција и санација Виле Хелена у Опову, што је коштало 84, 3 милиона динара, а за опремање Народног позоришта „Стерија” у Вршцу, које је урађено 2022. године, било је обезбеђено 32,6 милиона динара. Међу пројектима је и адаптација Аматерског позоришта „Бранислав Нушић” и санација Музеја наивне уметности „Илијанум” у Шиду за шта је издвојено 15,5 милиона динара. Опремање Културног центра у Зрењанину, које је 2022. године коштало 33,1 милион динара, док је за реконструкцију Културног центра у Оџацима, која је у току, обезбеђено 29,6 милиона динара.
Према речима покрајинске секретарке за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Драгане Милошевић од 2016. године за реконструкцију, обнову, опремање и градњу домова културе у Војводини уложено је 1.050.793.062 динара, а само у 2023. години издвојено је 538,2 милиона динара.
- У сарадњи с Управом за капитална улагања и секретаријатом за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу и општинама и градовима, реновирали смо, реконструисали и опремили домове културе у 36 места у Војводини - истакала је Драгана Милошевић.
Мултифункционална бина у Тителу
За реконструкцију и санацију Дома културе у Тителу, који се простире на 854 квадратна метра, из покрајинског буџета издвојено је 179,5 милиона динара. Пројектом су планирани грађевински радови, реконструкција електроинсталација и инсталација грејања и хлађења, као и опремање објекта. Након обнове Дом ће имати капацитет до 400 места, са мултифункционалном бином, управљаће Народна библиотека „Стојан Трумић“, једина установа културе на територији општине Тител која у свом саставу има једну од најзначајнијих галеријских збирки у нашој земљи – Спомен-галерију „Стојан Трумић“ са фондом од 616 значајних уметничких дела.
- Радило се на бројним пројектима међу којима је Дом културе у Врбасу, где више од 45.000 становника, дуже од 30 година, чека на позоришну дворану. У реконструкцију Дома културе у Змајеву, који је затворен од 2009. године, улажемо 48,8 милиона динара. Обновљен је Дом културе у Куцури, док је на згаришту старе зграде у Равном Селу, који је изгорео 2016. године, изграђен модеран Дом културе. У реконструкцију Дома културе у Ловћенцу уложили смо близу 140 милиона динара, чиме су створени многи бољи услови за коришћење простора што је добра вест за бројна културноуметничка друштва, фолклорне, књижевне, позоришне и друге секције. Потом за Дом у Адорјану, у општини Кањижа је издвојено 19,5 милиона, а у етнографски музеј Румуна у Торку, у општини Житиште 126.3 милиона динара. За обнову Дома културе у Банатском Карађорђеву, у општини Житиште обезбеђено је 21.8 милион динара, а за Центар за kultupy у Голубинцима, у општини Стара Пазова готово 96 милиона динара. Међу битним пројектима је и обнова родне куће писца, драматурга, књижевног критичара Борислава Михајловића Михиза у Иригу која је свечано отворена 2019. године, а у чију обнову, која је почела 2015. године, је Покрајинска влада уложила је 11 милиона динара.
Како је нагласила Драгана Милошевић овакве инвестиције су од великог значаја пошто је дом културе кључна тачка сваког места, средиште окупљања заједнице и представља суштину културног живота. Уколико не постоји, замире друштвени и културни живот који је посебно битан у малим местима. Осим домова културе, Покрајинска влада је финансирала и водила рачуна и о другим објектима битним за културни живот Војводине. Путем конкурса је за седам година подржано укупно 1.827 пројеката и програма.
Публика ће бити угошћена након 30 година
Један од најзначајнијих пројеката су свакако радови на Дому културе у Врбасу чија је изградња почела пре 30 година. Према плану у наредних годину и по или две Дом ће отворити своја врата за посетиоце. Реч је о пројекту вредном готово 600 милиона динара, Покрајинска влада је преко Управе за капитална улагања Војводине до сада издвојила укупно 350 милиона динара. Укупна нето површина објекта је 3.914 квадратних метара, а предвиђени су грађевинско-занатски радови, радови на електро и термомашинским инсталацијама, противпожарна заштита и постављање сценске технике, као и партерно уређење и уређење зелених површина.
- Обезбедили смо новац за одржавање 12 манастира, 22 цркве, осам црквених уреда, подржали смо 73 црквене општине и унапредили смо рад свих установа културе - казала је Драгана Милошевић.
- Знатна улагања су била у Српско народно позориште, па је у послење три године инвестирано 514,7 милиона динара. Замењена је аудио - визуелна опрема на сцени „Јован Ђорђевић”, дој је на сцени „Јован Ђорђевић” реконструисана ротација, саниране је сценска механиника и расвета, реконструсан систем климатизације и вентилације. За модернизацију Архива Војводине издвојено је 280 милиона динара, док је буџетом за 2024. годину опредељено 120.000.000 динара за постављање система климатизације и вентилације, пошто постојећи није у функцији деценијама, као и за постављање хидроизолације у сутеренском простору у ком су смештени депои.
установа културе (Драгана Милошевић)
Знатне суме новца су обезбеђене за три велика новосадска музеја која баштине експонате с територије читаве Војводине и имају битну улогу у промоцији историје и уметности. Подршка Музеју Војводине, који у свом фонду чува више од 200.000 предмета и 70.000 публикација, повећана је два пута у односу на 2016. годину када је износила 131.336.134 динара, а у 2023. години тај износ је био 256.543.708 динара. Осим финансијске подршке, захваљујући помоћи Покрајинске владе у Музеј Војводине је 2022, године враћена слика „Благовештенски сабор у Сремским Карловцима 1861”, дело Влаха Буковца из 1901. године, која је украдена 1993. године са сталне поставке Дворца у Челареву, депанданса Музеја Војводине. У унапређење рада Музеја савремене уметности у Новом Саду од 2016. до 2023. године уложено је више од 960.000 евра. Током 2021. године је у Музеју савремене уметности Војводине финансирана санација сутеренског простора (депоа) где су због педесетогодишњег нагомилавања влаге била угрожена не само уметничка дела већ и здравље запослених.
Укупна вредност инвестиције износила је 31 милион динара. Ове године инвестирано је 63 милиона динара за реконструкцију платоа испред главног улаза у Музеј, који није адаптиран од отварања, а у току је израда пројектно - техничке документације за реконструкцију читавог Музеја.
Једино професионално позориште у Срему
Када је реч о позоришту „Добрица Милутиновић” у Сремској Митровици, једином професионалном позоришту у Срему, предвиђена је реконструкција позоришне сале, хола и крова. Након санирања влаге планира се уређење ентеријера по највишим естетским и функционалним стандардима. Биће постављен акустични материјал на зидовима и поду позоришне сале, и уграђено модерно озвучење и расвета. У плану је и завршетак санације система грејања и хлађења у циљу побољшања енергетске ефикасности, као и на електроинсталацијама, што ће омогућити употребу савремене мултимедијалне опреме.
На стогодишњицу присаједињења Бачке, Барање, Баната и Срема Краљевини Србији 2018, године отворен је Музеј присаједињења. За отварање је Покрајински секретаријат за културе и информисање и сарадњу с верским заједницама 2017. године издвојио је 26.763.558 динара. Осим тога, уложено је у Завод за културу мањинских заједница., а реконструисана је и Градска библиотека у Суботици, опремљена родна кућа Борислава Михајловића Михиза у Иригу и финансирано је археолошко истраживање и ревитализацију тврђаве Купиник.
Силвиа Ковач
Фото: Покрајинска влада