РЕЗОН: Поништавање воље већине и насиље нису вредности Европе и либерализма
Прича о новим изборима је маска. Ваш план је нешто друго. Да насилно поништите вољу народа и силом се прогласите за победника избора
Да цитирам Помпонија, откад су кренули протести, неки су се тако посакривали у својим скровиштима да сматрају нејасним и мутним све оно што је у ствари потпуно јасно. Демократичност се мора показати сада у јеку беспизорне олује насилништва. Ко год ћути, или агитује у корист варварства и вандализма навија за безакоње.
Разбијање и рушење се не могу убројати ми у какве европске вредности. Поготово не у либерализам. Насилно остваривање политичких амбиција представља реликт са сметлишта комунистичког терора. Либерализам није склон насиљу. Рушењу. Либерализам подразумева слободу човека да се уздржи од насиља. Јер ако се не уздржи он је варварин. Вандал. Роб нагона. И није више од дивљака.
Либерали су сушта супротност методама коалиције Србија против насиља. Либерализам захтева одсуство логике крда. Одсуство идеологије масе. И силе. Либерализам се борио да човек све рачуне сравнава сам са собом. Ненасилно. Путем суда. И институција.
Ви ћете рећи да институције не раде. То је изговор! У судовима и тужилаштву сви су ваши. Одувек. Нарочито после реформе из 2009. и сада након што су постали потпуно самостални и назависни. Ви инсистирате да перцепција целог народа мора бити истоветна вашем поимању слободе. То је принуда! На тај начин хоћете да нам кажете да смо толико глупи да не можемо самостално разумети стварност око себе. Да све што видимо и доживљавамо погрешно тумачимо. Да нисмо кадри да спознамо да нема друге истине до оног што ви говорите. Да је наш интелект толико скучен да не може да буде свестан добробити коју нудите? Зашто тражите да се сви клањамо вашој погрешној амбицији? Да верујемо вашим интерпретацијама стварности, а не себи? Ко вам даје за право да Србију држите у заточеништву своје жудње за влашћу?
Немојте говорити о либерализму. О људским слободама. Говорите о комунизму! Неспособност да се постигне циљ није недостатак политичке слободе. Пре је недостатак програма и политичке идеологије. Посвећености. Креативности. Жеље да се грађанима понуди бољи план од оног који нуди страна на власти. Успешна политика се не може заснивати на визији да су клевете о крађи и претње уличном револуцијом довољно убедљив и привлачан аргумент за бираче.
Та стратегија је погрешна већ 11 година. Од 2012. до 2023. ваш удео у укупном броју гласова је непрестано падао. Али из тога нисте извукли никакву поуку. И даље своја настојања да се домогнете власти базирате на приручницима Марка Палмера и његових иписника из Србије, који су од рушења легитимних влада, по Палмеровом моделу, направили уносан бизнис који извозе по целом свету. Тамо сте нашли инструкције да непрестано треба понављати да институције не функционишу. Да је држава отета. Да је парламент обесмишљен. Све се то слаже у једну слагалицу. У један низ. Тако да у погодном тренутку изгледа као доказ. Али, пропустили сте кључни детаљ. У тим приручницима пише да је од плана диверзије важнији добар политички план, прихватљив већини грађана.
Ваш план 2023, исти је као 2016, 2017, 2020, 2022. Желите да на улици остварите преимућство које вам је недостижно на биралиштима. Тражите да изборе не призна ЕУ. Али, изборе признаје 80 одсто грађана Србије! Шта ћемо са њима? Је ли њихов став безвреднији од мишљења бирократа из Брисела, који су своју наклоност Србији показали подржавајући отимање дела територије и подржавањем Куртијевог насилног режима?
Кажете украдено је 40.000 гласова? Како? Шта су радили ваши контролори и ваши чланови изборних комисија? Пошто у записнике нису унели никакве примедбе, значи ли то да су и они учествовали и крађи? Значи ли да је и њих Вучић подмитио? Или да нису имали шта да приговоре? Је ли тих 40.000 разлика која вас дели од СНС-а!? Или 876.554, колико су израчунали Цесид, Ипсос и РИК? Како ћете објаснити тих готово милион гласова разлике? Може ли се украсти милион гласова? Ако може, јавно објасните како. Али, нема те чаробне формуле! Да је таква крађа могућа ви бисте давно успели да срушите Вучића, што је ваша императивна и једина преокупација!
Пошто није могуће, и пошто је разлика која вас дели тако велика, Вучић и СНС могу да вам дају не 40.000, већ 400.000 гласова форе. Шта ћете даље? Како ћете победити? Како ћете обезбедити 876.554 који вам недостају? Тако што ћете наставити да милионима људима у лице говорите да су поткупљиве хуље? Да су продане душе. Корумпирана багра.
Тражите нове изборе? Зар заиста мислите да бисте победили? Да би резултат био другачији кад би се поново гласало? Шта сте нам од 17. децембра понудили осим насиља? Шта нам нудите осим уличног преврата и самообмањујућих тврдњи да сте много способнији и паметнији од власти.
Прича о новим изборима је маска. Ваш план је нешто друго. Да насилно поништите вољу народа и силом се прогласите за победника избора. И спинујете да ће то довести до свеопштег прогреса. Просперитет о ком говорите не може настати из таквог плана. То би била лажна нада. Можда би вама осигурала посао и привилегије, али, народу који је преварен не би донела ништа.
Шта ћете следеће учинити? Ваша јавно обелодањена жеља да странци одлучују о српским изборима ништа добро не доноси Србији. Странцима одговара да је баце на колена. Да је понизе. Чак ни чињеница да је све спроведено чисто, неће их омести у томе. Њима није важна реч српског народа, њима су важни интереси њихових држава. Недавно је обелодањена истина о резултатима транзиције и приватизације. Стране компаније су ове године из Србије изнеле 2,43 милијарди евра профита. То је мера њихове љубави. И то је пројекција њихове идеалне владе. Да тај профит буде још већи. Да сваки динар који зараде Срби заврши у џеповима странаца.
Мислили сте да неће, али, погрешили сте - Србија ће преживети. Србија више није ратом, или приватизационом пљачком ДОС-а разорена, осиромашена и понижена земља, већ стабилна држава. Није више могућ улични преврат на основу старих трикова. Кад је успела да се дигне из ДОС-овске таме, данас ће лако да изађе на крај с вандализмом, заоденутим у јагњећу кожу.
Милорад Бојовић
Аутор је стручњак за односе с јавношћу