ПРЕДСЕДНИК МАТИЦЕ АЛБАНАЦА ДЕМО БЕРИША ЗСО животно питање за Србе на сверу КиМ

Он је то рекао за Танјуг поводом изјаве премијера привремних приштинских институција Аљбина Куртија који је рекао да не зна зашто се Брисел бави формирањем Заједница општина са српском већином, када је нацрт статута „унутрашње питање Приштине”.

„Аљбин Курти покушава на свакакве начине да не оформи ЗСО, с тим наративом је он дошао на власт. С друге стране, ЕУ и предлог ЕУ који је дат за формирање ЗСО је дошао као последица тога што статут који је за ЗСО направила комисија чији је председник била Даница Вујичић, испред српске заједнице и надлежна за то, он то није прихватио”, навео је Бериша.

Бериша каже да Курти не прихвата ни предлог који даје ЕУ из разлога што је у члану седам јасно написано да ће Влада Србије кроз директно учешће у ЗСО у будућности имати изузетно позитивну улогу.

Према његовим речима, одлуком Владе Србије о слободном кретању свих возила са простора КиМ се поново види воља Србије која је прва иницирала да се у потпуности реализује оно што је предвиђено и потписано 2011. године када је реч о слободи кретања.

„С друге стране видимо да Аљбин Курти и његова влада то нешто процењује, односно одуговлаче за примену из разлога јер мисле да ће тиме добити нешто ново у односу на Београд, а што у овом тренутку у потпуности није могуће јер Србија и када је дозволила да се крећу људи са личним картама, и ово сада са регистарским ознакама РКС, је имало хумани циљ да људи могу несметано да се крећу  и да наставе своја путовања и ван Србије”, оценио је он.

Бериша додаје да је одлука Владе о слободи кретања још један доказ да ће Србија даље инсистирати на томе да се испуни сви потписани споразуми, а кључно је ЗСО која је, сматра он, у овом тренутку ушла у замрзнути положај.

„Иако је Централна изборна комисија Косова дала право групи грађана који су иницирали смену градоначелника на северу, видимо да не постоји воља да се ти избори сада организују. То на чему инститира Централна изборна комисија подразумева да ти избори могу доћи на ред тек у мају следеће године”, рекао је он.

Бериша сматра да је ова година била најтежа за Србе на КиМ од мартовског погрома 2004. године, која је, истиче он, почела са рањавањем људи на Бадње вече, а завршила са убиствима у селу Бањска.

„Поред физичких, то су и административни притисци који се врше на Србе да се осећају небезбедним, да не могу да остваре своја права и да су принуђени да напусте своје домове. Срба на северу, и ове године када је она најтежа, су показали да су свој на своме и да су чврсти у вољи и жељи да остану на свом простору где су вековима живели”, изјавио је Бериша.