БАЗИЧНА ИНФЛАЦИЈА У ЕУ МАЛО ПОПУСТИЛА, али... Остаје ОЧЕКИВАЊЕ да ЕЦБ спусти КАМАТНЕ СТОПЕ

Још до пре неколико месеци, свет је са великим интересовањем ишчекивао објаве и изјаве Европске централне банке (ЕЦБ) о одлукама везаним уз монетарну политику, а пре свега о кључним каматним стопама као главним "алатом" за снижавање инфлације.

С обзиром на успоравање инфлације у Европи, али и јасне сигнале слабљења привредне активности еврозоне, тржишта већ неко време више спекулишу о томе када би ЕЦБ могла да одлучи да спусти каматне стопе.

У сваком случају, потврђено је да ће камате до даљег остати непромењене: депозитна на 4 посто, камата за главне операције рефинансирања 4,50%, а каматна стопа за могућност позајмљивања - 4,75 посто.

Фокус аналитичара је, као и уочи prеthodnog заседања почетком новембра, више био усмерен на суптилне поруке лидера Европске централне банке и на сигнале могућег тајминга почетка снижавања кључних камата, а очекивања у вези са тим се тренутно крећу - углавном - између марта и јуна 2024. године, пише Пословни дневник.

У погледу реторике, ФЕД је дан пре ЕЦБ, очито, премашио очекивања.

Након састанка Америчке централне банке у среду, Џером Пауел је изразио задовољство силазном путањом инфлације без снажнијег пораста незапослености, а премда је истакнуто да је инфлација и даље повишена, те да ће се пажљиво пратити привредни показатељи, званичници ФЕД-а за 2024. су наговестили три снижавања каматних стопа (за 75 базних бодова).

То је резултирало снажним растом тржишта акција и падом обвезничких приноса.

Из Европске централне банке је, међутим, након последњег састанка поручено како се инфлација у протеклим месецима јесте смањила, али и да ће вероватно привремено поновно порасти у краткорочном периоду.

У најновијим макроекономским пројекцијама за европско подручје, за 2024. годину, предвиђа се даље поступно смањивање инфлације, уз приближавање циљаних два посто у 2025. Стручњаци просечну стопу укупне инфлације за ову и идућу годину тренутно пројектују нешто ниже него пре два месеца: ове године је "по новом" виде на 5,4 посто, а идуће на 2,7 процената, док би годину дана касније требало да буде сведена на 2,1 одсто.

Што се тиче даљих одлука, речено је да ће се њима одређивати "нивои кључних каматних стопа које ће бити рестриктивне онолико дуго колико то буде потребно".

И овај пут, посебно су наглашена очекивања за базичну инфлацију у еврозони. Она, наиме, успорава, али су домаћи ценовни притисци и даље јаки, што се најпре приписује снажном расту трошкова рада.

Дневник/Телеграф Бизнис