БЕСКУЋНИШТВО У НОВОМ САДУ Куда када дођу хладни месеци
Иако не постоји тачан податак о броју бескућника на територији нашег града, неоспорно је да их има и да им је, поготово када дођу хладни месеци, потребна подршка и уточиште.
Центар за социјални рад пружа особама без дома, примања, имовине и породичне подршке ноћно преноћиште и друге услуге које им гарантује Закон о социјалној заштити.
– Најчешће користе право на једнократну новчану помоћ, новчану социјалну помоћ или пријављују место пребивалишта на адресу Центра за социјални рад како би добили лична документа која у највећем броју случајева немају – објаснила је социолошкиња Тамара Ступар из Центра за социјални рад који своје услуге ноћења пружа од новембра до априла, сваког дана од 19 до 7 сати. – У оквиру услуге преноћишта корисници добијају вечеру која је суви или кувани оброк, кревет, топао и безбедан простор у ком могу да проведу ноћ.
Будући да особе без крова над главом често немају лична документа, нису им ни потребна за услуге Центра за социјални рад, већ је довољно да причају са социјалним радником и психологом, каже социолошкиња Ступар.
– У односу на prеthodnе године од 2022. године пружају се услуге теренског рада које обухватају излазак стручних радника на места на којима се окупљају бескућници, а где пружамо саветовање и информисање корисника који нису у систему и не користе доступне услуге – објашњава наша саговорница. – Циљ оваквог рада је да мотивишемо кориснике да користе доступне услуге у локалној заједници као што су преноћиште за бескућнике, свратиште, али их и информишемо о њиховим правима као што су израда личне документације, права на новчане помоћи и друге услуге и права која им припадају по Закону.
Ипак, капацитети су ограничени, те Центар за социјални рад може да прими 28 мушкараца и седам жена. Према евиденцији ове установе, у зимском периоду, у просеку, њихове услуге ноћења до сада је користило између 40 и 50 људи, док је само у новембру ове године било њих 22. Из године у годину најчешће се враћају бескућници које су животне околности навеле на злоупотребу алкохола и психоактивних супстанци, док је трајање боравка код оних који тај проблем немају ипак различито. Како каже Тамара Ступар, приметно је да људи који су краће у ситуацији бескућништва краће и остају у Центру за социјални рад, јер се брже враћају у нормалне животне токове уз помоћ која им је пружена.
Н. Шолаја