BESKUĆNIŠTVO U NOVOM SADU Kuda kada dođu hladni meseci
Iako ne postoji tačan podatak o broju beskućnika na teritoriji našeg grada, neosporno je da ih ima i da im je, pogotovo kada dođu hladni meseci, potrebna podrška i utočište.
Centar za socijalni rad pruža osobama bez doma, primanja, imovine i porodične podrške noćno prenoćište i druge usluge koje im garantuje Zakon o socijalnoj zaštiti.
– Najčešće koriste pravo na jednokratnu novčanu pomoć, novčanu socijalnu pomoć ili prijavljuju mesto prebivališta na adresu Centra za socijalni rad kako bi dobili lična dokumenta koja u najvećem broju slučajeva nemaju – objasnila je sociološkinja Tamara Stupar iz Centra za socijalni rad koji svoje usluge noćenja pruža od novembra do aprila, svakog dana od 19 do 7 sati. – U okviru usluge prenoćišta korisnici dobijaju večeru koja je suvi ili kuvani obrok, krevet, topao i bezbedan prostor u kom mogu da provedu noć.
Budući da osobe bez krova nad glavom često nemaju lična dokumenta, nisu im ni potrebna za usluge Centra za socijalni rad, već je dovoljno da pričaju sa socijalnim radnikom i psihologom, kaže sociološkinja Stupar.
– U odnosu na prethodne godine od 2022. godine pružaju se usluge terenskog rada koje obuhvataju izlazak stručnih radnika na mesta na kojima se okupljaju beskućnici, a gde pružamo savetovanje i informisanje korisnika koji nisu u sistemu i ne koriste dostupne usluge – objašnjava naša sagovornica. – Cilj ovakvog rada je da motivišemo korisnike da koriste dostupne usluge u lokalnoj zajednici kao što su prenoćište za beskućnike, svratište, ali ih i informišemo o njihovim pravima kao što su izrada lične dokumentacije, prava na novčane pomoći i druge usluge i prava koja im pripadaju po Zakonu.
Ipak, kapaciteti su ograničeni, te Centar za socijalni rad može da primi 28 muškaraca i sedam žena. Prema evidenciji ove ustanove, u zimskom periodu, u proseku, njihove usluge noćenja do sada je koristilo između 40 i 50 ljudi, dok je samo u novembru ove godine bilo njih 22. Iz godine u godinu najčešće se vraćaju beskućnici koje su životne okolnosti navele na zloupotrebu alkohola i psihoaktivnih supstanci, dok je trajanje boravka kod onih koji taj problem nemaju ipak različito. Kako kaže Tamara Stupar, primetno je da ljudi koji su kraće u situaciji beskućništva kraće i ostaju u Centru za socijalni rad, jer se brže vraćaju u normalne životne tokove uz pomoć koja im je pružena.
N. Šolaja