ГРАЂАНИ СРБИЈЕ СВЕ ЧЕШЋЕ ОБОЉЕВАЈУ ОД РАКА КРВИ Сви могу да помогну да се то спречи, али многи не знају како

Најупечатљивији симптом болести је крварење по кожи у виду ситних црвених тачкица, модрица, али и крварења из десни, као и продужена менструална крварења код жена. Такође, могу се манифестовати високом температуром, знојењем...

Оно што је специфично за ову болест је да леукемијске ћелије инвазијом коштане сржи потискују нормалне елементе коштане сржи што доводи до анемије, инфекција и крварења. Код неких пацијената јавља се увећање лимфних чворова, јетре и слезине. 

Акутне леукемије се називају и рак крви, а постоје два основна типа ове болести: акутна мијелоидна и акутна лимфобластна леукемија. 

Прва је веома смртоносна и свега 26,6 одсто пацијената преживе 5 година након дијагнозе. Од акутне мијелодне леукемије може да оболи свако, али је релативно ретка пре 45. године живота.

- Смернице за дијагностику и лечење акутне мијелоидне леукемије препоручују генетско тестирање ради идентификовања мутација гена. У Србији, међутим, већ 30 године нису уведени нови лекови за лечење акутне леукемије.  Пацијенти се у нашој земљи лече конвенционалном терапијом према препорукама Европске леукемијске комисије (ЕЛН).

Међутим, код бар трећине болесника је потребно ради бољих резултата лечења применити на пример анти ФЛТ3 инхибиторе, мидостаурин лек, а код пацијената неподобних за интензивну терапију хипометилационе агенсе или молекуларну терапију, која делује на ћелијске процесе у леукемијским ћелијама. Сви ови лекови су регистровани у Агенцији за лекове, али нису на позитивној листи РФЗО – каже проф. др Ана Видовић, начелница одељења за акутне леукемије Клинике за хематологију Универзитетског Клиничког центра Србије.

Потребно више донатора

Трансплантација матичних ћелија хематопоезе се у Србији ради деценијама, а прва је урађена у Војномедицинској академији, давне 1973. године. Обавља се и у Клиници за хематологију КЦ Војводине, Клиници за хематологију УКЦ Србије а за педијатријску популацију задужен је Институт за мајку и дете „др Вукан Чупић“.

Др Марија Елез, начелница одељења за трансплантацију костне сржи Клинике за хематологију Војномедицинске академије, наглашава да сем лекова постоји још једна ствар која се може унапредити.

- Друга ствар која може бити унапређена, а у вези је са трансплантацијом матичних ћелија хематопоезе, јесте омасовљавање нашег националног Регистра матичних ћелија. Доказано је да смо ми, унутар наше популације, генетски слични и када би наш регистар био масовнији, онда би за већи број болесника могли да нађемо потенцијалне доноре унутар домаћег регистра, а не унутар интернационалног. То би с једне стране убрзало процедуру проналажења донора, а с друге стране додатно смањило трошкове саме трансплантације – објашњава она. 

Али у Србији, нажалост, мало људи пристаје на донорство што директно утиче на оболеле од леукемије. Број донора тромбоцита и матичних ћелија је на ниском нивоу, без обзира на једноставност и безбедност процеса донирања.

Из тог разлога, Удружење за борбу против акутних леукемија "Леука" је у протекле три године спровело истраживање у Србији, према којем 85 одсто грађана није имало никаква сазнања о потреби за тромбоцитима и матичним ћелијама, 14 одсто испитаника је чуло за тромбоците и матичне ћелије, али нису знали да објасне чему служе, док је свега један одсто знало и већином су то биле особе које су у блиском окружењу имале оболелог од леукемије. Поражавајућа чињеница је да се ова статистика односи и на добровољне даваоце крви.

Ово удружење има базу давалаца тромбоцита која покрива више од 50 одсто потреба за оболеле од леукемије у Београду и делимично у остатку земље.

- Иако се број уписаних у регистар повећао са 7.500 на 18.000 људи, то и даље није довољно, јер се највећи број трансплантација и даље обавља уз помоћ давалаца из светског регистра, што успорава процес изналажења адекватног даваоца и додатно повећава цену трансплантације. Такође, одређени иновативни лекови још увек нису препознати од стране здравственог система и надамо се да ће и они ускоро бити уврштени на позитивну листу. Постоји и велика потреба за психолошком подршком, јер је акутна леукемија тешко обољење са неизвесним исходом и утиче како на пацијента, тако и на породицу. Зато је наше удружење „Леука“ почетком године покренуло психолошку подршку коју воде сертификовани психолози – истакао је Предраг Слијепчевић, председник Удружења за борбу против акутних леукемија “Леука”.

(24.седам)