БИЦИКЛОМ КРОЗ ВОЈВОДИНУ: Нови Карловци (2) Како су жена и муж Персида и Ђорђе ПОСТАЛИ СЕСТРА ЕМИЛИЈА И БРАТ ЕМИЛИЈАН

„Песник на клупи” седи са боцом вина у једној и чашом у другој руци док му се црни цуко вере уз ногу. Аутор ове скулптуре коју је направио пред својом кућом, Предраг Бањеглав, писац из Нових Карловаца, вајарством се бави од 2009. Попрсје патријарха Павла је даровао манастиру Свети Марко на Саској водици, израдио је кип чувеног Лазе Харамбаше у центру села - 2,2 м висине, „Амазонку“ у природној величини, рељеф фудбалера на терену ФК Полет као и споменик “Порука” (мајка са троје деце) испред Основне школе “Слободан Бајић Паја”. „Идеја се родила преко ноћи. Поредећи број деце у време када сам ја ишао у ову школу и данас, постало је јасно колико је наталитет опао!“, рекао је приликом откривања скулптуре 2015. Предраг Бањеглав.

- Овај часни крст по благослову владике сремског г. Василија подижемо у славу божију, заштиту, слогу и наду овог села, а поводом посете Св. мајке Ангелине Новим Карловцима од 9. до 11. јула лета господњег 2016. - пише у подножју крста на изласку из села према ауто-путу.

Мошти монахиње и деспотице Свете мајке Ангелине Бранковић 2016. изнете су први пут након пет векова из фрушкогорског манастира Крушедол и са свештенством понете на ходочашће по селима Епархије сремске.

Прелазим надвожњаком преко ауто-пута и лево од аутлета уочавам малу црквицу сакривену у шумарку. Мало људи зна да се стотињак метара од ауто-пута и Аутлета Инђија налази Манастир Св. Марка. Још је мање позната невероватна љубавна прича о брачном пару Ђорђу и Персиди Обадов који су ово место претворили у рај на земљи и после тога се замонашили.

Ђорђе је дуго радио у Немачкој и ту стекао велики иметак. Дуго се није женио све док није упознао Персиду, која је већ имала један брак иза себе, као и децу. Персида и Ђорђе су се венчали и вратили у родни крај (он је из Инђије, она из Нових Карловаца). Једног дана су дошли до запуштене црквице Водица и почели да је сређују. Прво је Персида решила да се замонаши и постала монахиња Емилија, да би се после ње и он замонашио и узео име - Емилијан. Он је оставио сав свој иметак њеној деци и изградио јој посебну кућицу поред Водица у којој је живела до пре седам година када је преминула. Брат Емилијан ми је кратко испричао део ове приче и морао да оде јер се огласило звонце из манастира. Причу ми је допунио мештанин који је дошао да наточи воду на чудотворном извору поред црквице.

На овом месту око 1800. слепи дечак по имену Марко, који је залутао међу њивама наишао је на извор. На том извору су му се, према предању, указали Пресвета Богородица и Свети Марко. Чобани који су туда наишли са својим стадом били су сведоци чуда, а ово место се од тада зове Водице. Људи из целог Срема почели су да долазе на свето место, повезујући чудесни догађај са јеванђељском причом када је Исус подарио вид слепоме од рођења.

У улици која води ка новокарловачком гробљу наилазим на неколико занимљивих примера модерне какви се ретко срећу у селима. Стижем до гробља на чијој огради је направљен велики црно-бели мурал на којем пише: Гробари Нови Карловци. Београдски “Партизан” један је тим. Скачи, играј, нападај! Очигледно је да београдски клуб има више навијача у овом селу од локалног ФК Полет који ће за нешто више од три године прославити 100 рођендан.

Да није само мурал на огради гробља црно-бели сведочи и најблаже речено чудан третман дела гробља на којем се сахрањују Роми. Наиме, док је десни део гробља уредно покошен и чист, онај са леве стране, испред кућа у којима живе Роми - зарастао је у коров…

Црква посвећена Св. Марку је подигнута 1883, а освештао ју је патријарх Герман. Почетком 2011. Црква на Водицама добила је статус Манастира Светог Марка. Над извором воде подигнута је чесма, а испред је скромна капела. Капелу су подигли свештеник Александар парох из Нових Карловаца са својом супругом Јелисаветом Персидом. Сада је настојатељ манастира отац Дамаскин а ту је тренутно и шест монахиња. За разлику од осталих Фрушкогорских манастира — окружених брдима и шумом, овај скроз одудара од тог окружења, јер је усред равнице и њива.

Роберт Чобан