ЧУВЕНИ ТАРАШКИ КРОМПИР ПРЕД НЕСТАНКОМ Био синоним за добру и квалитетну намирницу, а сада га све мање ратара сеје
Следеће године, 30. маја, први пут ће бити обележен Међународни дан кромпира. Наиме, Уједињене нације су донеле одлуку да се тог дана широм света на симболичан начин ода почаст овој важној намирници, са објашњењем да ће се тако истаћи важност кромпира за глобалну пољопривреду, економију развоја и сигурност хране и подићи свест јавног мњења о кључној улози ове врсте поврћа у борби против потхрањености.
Тарашки кромпир је за овај део света некада био синоним за добар и квалитетан производ. Није ни чудо што на пијацама, на многим тезгама, и даље обавезно пише „домаћи кромпир из Тараша”. Истина, није баш сваки из овог села, али добар глас га још увек продаје.
Мирослав Милићев један је од последњих већих произвођача кромпира у селу. Сеје га на око два хектара, а ове године је експериментално посејао једну мађарску сорту и неколико традиционалних, као што је „дезире”.
- Производња кромпира је веома скупа и компликована. Биће још компликованија, јер је од ове године за употребу забрањено неколико заштитних средстава а још нема адекватне замене. Знамо колико ће нас за следећу сетву коштати семе и ђубриво. Знамо и да производње неће бити без озбиљне сарадње са стручним службама. То значи да ће догодине бити скупља а самим тим и крајњи производ - прича Мирослав Милићев.
Прошле године, Милићеви су се окушали у посебној сетви кромпира.
- Климатске промене се јако одражавају на кромпир. Из године у годину нам се понављала иста ситуација, да је хладно у време сетве, па буде превише кише у невреме, а онда почну суша и високе температуре, које кромпиру уопште не одговарају. Зато смо се одлучили за пострну сетву. Посејали смо кромпир 18. јула и избегли неке ситуације које му не пријају, укључујући и најезду кромпирове златице. Мислим да ћемо сви морати да се прилагођавамо климатским променама ако мислимо да опстанемо. Такође, без озбиљне сарадње са стручњацима, можемо да заборавимо на принос - истиче Милићев.
Комплетну производњу Милићеви продају већ почетком јесени, јер немају могућност да кромпир складиште, а не исплати им се да за ту количину граде хладњачу.
- Ова година, што се тиче цене, није била лоша. Ко је успео да прода кромпир на време, пре него што је стигао овај из увоза, није прошао лоше. Увоз нас убија. Тај кромпир је лошијег квалитета али је јефтинији. Пуно је неукуснији него наш и многима се, заиста, огадио па га и не троше колико су га трошили некада. Све то утиче на нас произвођаче и зато многи одустају - каже Милићев.
Почетком осамдесетих година прошлог века кромпиром је у атару села било засејано и 200 јутара плодне песковите тарашке земље, а данас једва неколико десетина.
Ж. Балабан
