24седам: Страни шпијуни послати у Србију да помогну НАТО опозицији: Дојавама о бомбама покушавају да изазову панику, а главни циљ је рушење власти

Та помоћ се одавно не огледа само у вербалној подршци коју опозиционари добијају приликом посета западним амбасадама, него се мешање у изборни процес преселило на обавештајни план.

Пример за то су лажне дојаве о постављеним бомбама у српским вртићима, основним и средњим школама, које имају за циљ ширење панике и страха у народу.

Очигледно је да не презају ни од тога да "ударе" и на децу, пуштајући информације да се у просторима у којима бораве најмлађи налазе експлозивне направе, чиме потпирују и страх родитеља.

Како 24седам сазнаје из добро обавештених извора, дојаве о бомбама у српским образовним установа у огромној већини случајева долазе са Запада, а циљ је дестабилизација земље пред изборе која би довела до рушења легитимно изабране власти у Србији. Поред тога, већ увелико трају обуке и припреме за изазивање нереда и хаоса у земљи после избора.

Наиме, Запад је итекако свестан да његови пулени оличени у Ђиласовој НАТО опозицији, немају никакве шансе да победе на изборима, па ће, по свом старом обичају, после пораза да прогласе "изборну крађу" и позову народ на улице. Њихови активисти би затим упадали у државне институције, нападали органе реда, а није искључено ни изазивање много већег хаоса.

У спремању хаоса НАТО опозиција у Србији има велику помоћ страних агената којих је, у prеthodnom периоду дошао већи број у Србију.

Хрватска служба једна од најактивнијих у Србији

Подсетимо на случај од пре мање од месец дана када је хрватски дипломата у Србији Хрвоје Шнајдер проглашен за персону нон грата.

Испоставило се да је ова одлука донета на основу доказа који су потврдили да је радио за хрватску обавештајну службу која је и више него активна у нашој земљи.

Хрватска служба, осим подстицања политичких криза у Србији и подржавање опозиције, посебан значај придаје подстицању аутономаштва у Војводини, а у последње време су посвећени рушењу добрих српско-мађарских односа у северној српској покрајини.

Управо хрватска служба стајала је иза недавних прецртавања мађарских назива места на северу Србије и распиривања националне нетрпељивости између Срба и Мађара.

Постоје основане сумње да је хрватска служба пре неколико година била уплетена у пуштање Љотићеве корачнице током државне манифестације Дана победе, односно да то није био случајни пропуст. Хрватска служба нема само уплив међу српским либералним и прозападним опозиционарима, већ своје пипке има и у српској десници.

Детаљније о дубокој умешаности хрватске службе и сарадње са опозиционим политичарима који по сваку цену желе да се домогну власти у Србији можете прочитати у нашој анализи.

Листа хрватских шпијуна

Случај Шнајдер је можда и најзначајнији случај јавно објављеног открића страног шпијуна у Србији, још од чувеног случаја хапшења Момчила Перишића, Владана Влајковића Вираге, Миодрага Секулића и америчког обавештајца Џона Нејбора, у мотелу Шарић на Ибарској магистрали 2002. године. Ово је пети случај у последње 22 године да у Србији падају хрватски шпијуни.

Божидар Кулишић, службеник Народне банке Србије (НБС), бивши удбаш, био је хрватски агент убачен као лажна избеглица након Олује. Ухапшен је 2001. године и умро током суђења. Радница Службе државне безбедности (СДБ) Србије, Марица Лончар, такође је откривена 2001. године да је радила за хрватску службу. Ухапшена је и касније протерана.

Хапшење хрватског агента Чеда Чоловића 2016. године је вероватно од свих случајева хрватске шпијунаже најбоље познато широј српској јавности. Чоловић је признао дело и у склопу нагодбе о признању кривице, осуђен је на три године затвора. Интересантно је да су непосредно пре Чоловићевог хапшења, Хрвати у једном дану ухапсили десет српских држављана, а једног због наводно неовлашћеног прикупљања података. Највероватније је реч била о томе да су Хрвати некако дознали да се њиховом агенту спрема хапшење и да је проваљен, па су решили да спроведу неке реципрочне мере.

Током 2019. године су бивши припадник МУП-а Србије Дражен Летић и бивши хрватски полицајац, а заправо агент СОА-е, Никола Кајкић осумњичени да су прикупљали податке како би дискредитовали напоре Србије у процесуирању ратних злочина.  Летић је још раније током те године био ухапшен због шверца кокаина, док је Кајкић до данас остао недоступан српском правосуђу. Случај Хрвоја Шнајдера је пети у Србији у коме су јавно раксринкани хрватски агенти.

Од познатих случајева хапшења и падања страних шпијуна у Србији, као што видимо убедљиву већину представљају хрватски агенти, што није нимало изненађујуће обзиром да је хрватска служба вероватно и најагресивнија страна служба која делује у нашој земљи

Бугарска служба озбиљнија него што се чини

Пре само два дана ухапшен је резервни официр Војске Србије и радник Центра за културу у Босилеграду Љубен Глигоров (1963) под сумњом да је бугарској служби одавао поверљиве информације о стању у нашим оружаним снагама. Он је бугарској страни прослеђивао податке о броју војника у Врању, стању у јединицама, као и шта све они користе од оружја и опреме.

Глигоров је признао дело, пошто је био суочен са јаким доказима, а наши органи безбедности пратили су његово деловање најмање годину дана.

Како се сазнало, он је Бугарима достављао кадровску шему безбедносних органа и реферисао је о политичкој ситуацији на југу земље.

Када је реч о бугарској служби, важно је истаћи како она уопште није за потцењивање, пошто је реч о држави која је имала јаке службе и током Хладног рата, када је била део комунистичког блока.

Тренутно на подручју Србије, бугарска служба има за Американце улогу сличну оној коју хрватска служба има за Немце - главни подизвођач радова. Упућени извори тврде да хрватски и бугарски западни подизвођачи радова на територији Србије нису нимало у добрим међусобним односима.

Бугарска служба има снажан уплив и у нашој јужној покрајини, коју признаје као тзв. независну државу, а посебно је активна на подручју Горе, јер више од сто година својатају Горанце као део бугарске нације и врбују их кроз стипендије, држављанства, а знамо да је Бугарска и чланица ЕУ. Исто то Бугарска спроводи и у Северној Македонији и на југу централне Србије.

Изненадна посета Никитина тик пред историјске изборе

Како је 24седам ексклузивно сазнао, у Београд је крајем новембра дошао Дмитро Никитин, близак сарадник бивше премијерке Украјине Јулије Тимошенко. Он  је у Србију стигао по налогу западних обавештајних служби са циљем да у нашој земљи направи украјински сценарио и на насилан начин на власт доведе НАТО опозицију, баш како је Тимошенкова увела Украјину у почетак сукоба са Русијом по налогу НАТО-а, чији је и сама слуга.

План Запада је да Ђиласова опозиција после пораза на изборима покрене насилне демонстрације и обојену револуцију, организује упаде у државне институције и нападе на представнике органа реда, те да изазове хаос у земљи.

А ко ће боље да обучи НАТО опозиционаре него Никитин који ту да посведочи о чувеној Наранџастој револуцији која се одиграла крајем 2004. и почетком 2005. године, када су на исти тај начин прозападни елементи у Украјини, уз помоћ Тимошенкове, преузели власт у тој земљи.

Распрострањена мрежа западних служби и њихових "подизвођача"

Након афере Шнајдер и хапшења бугарског шпијуна већ је готово извесно да ненормалан број дојава о наводним бомбама и то у школским објектима показује да стране службе раде пуном паром.

Дестабилизација "на ситно" кроз плашење деце и родитеља, само је део плана западних служби, док се са друге стране пуне касе НАТО опозиционарима који су већ у озбиљном дослуху са истим.

Упркос напорног рада српских органа, шпијуни настављају са нелегалним активностима и стварањем немира.

Због тога се очекује да ће већ током новогодишњих и Божићних празника у Србију "свратити" још неки шпијуни, а обзиром на то колико агресивно делују по Србији, најизвесније је да ће то бити  Албанци, па чак и шпијуни из Босне и Херцеговине.

Колико раде по Србији и није их толико тешко ухватити у тим нелегалним делатностима и прикупити доказе, али се увек процењује да ли је боље ухапсити их због тога или пустити да раде по директиви западних сила и тако стећи увид и можда их спречити у намерама.

Могуће је да је плашење "обичног" народа дојавама о бомбама у школама широм Србије само још једно средство да се за овај чин оптужи српски државни врх.

Колико год се чинило да нам само комшије "раде о глави", није тешко закључити да су Хрвати, Бугари,  Албанци, па и украјинци само марионете великих "зверки" западних обавештајних служби.

Можемо закључити и да америчка, британска и немачка служба раде пуном паром, а полтрони из суседних нам земаља само потпирују конфликте унутар земље покушавајући да пољуљају власт и покрену обојену револуцију.

24sеdam.rs