ПОЉОПРИВРЕДНИЦИ И ДАЉЕ ИЗБЕГАВАЈУ ОСИГУРАЊЕ Већина узима само основне полисе

Код осигурања стоке, резултати су још слабији јер је осигурано свега око пет одсто сточног фонда

- Највећи проблем је необавештеност пољопривредника и њихов став да се олује, поплаве... неће поновити ове године, ако су биле прошле. Зато је потребна едукација и на томе заједно треба да раде држава и осигуравајућа друштва - казао је за „Дневник” стручни сарадник за маркетинг и односе са јавношћу у Удружењу осигуравача Србије Зоран Ћирић. - Додатни проблем је што тек сваки пети или шести индивидуални пољопривредни произвођач осигурава своја имања и засаде, а у њиховом власништву је више од 80 одсто обрадивих површина.Такође, један од великих проблема је то што чак 90 одсто оних који купују полису, купују основну полису осигурања, којом су своје засаде заштитили од ризика града, пожара и удара грома. Олује, које су све већи проблем на овим просторима или пролећни мраз су допунски ризици, али се мали број пољопривредника одлучује и за то осигурање.

Осигурање мање од пет одсто вредности летине

Говорећи о ценама осигурања, Ћирић је навео да оне зависе од реалних приноса и реалне тржишне цене.

- За осигурање треба издвојити два до пет одсто онога што се добије продајом летине, односно засада. Код исплате штете, пољопривредници добијају осигуран део умањен за неизвршене радове, а то могу да буду, на пример, скупљање рода или жетва. У зависности од културе, неизвршени радови могу да умање одштету за највише до 20 одсто.

Ћирић напомиње да код нас постоји негативна селекција у осигурању у пољопривреди, јер осигурање плаћају само они који имају штету. - Да би се избегла негативна селекција, требало би изједначити субвенције за осигурање у свима регионима .То би стимулисало пољопривреднике свих региона да се укључе у осигурање и довело да се повећа обухват осигурнаих површина.

Наш саговорник истиче да је суштина пронаћи одржив модел осигурања, али је држава кључни фактор у одрживости тог система.

- Решење може да буде Турски модел осигурања, који представља једну врсту јавно-приватног партнерства државе и осигуравача. Подразумева формирање пулова којим заједно управљају држава и осигуравајућа друштва. Држава, са своје стране, прописује услове за исплату штете, док осигуравачи у тај пул уплаћују новац који прикупе од продаје осигурања. Осигурање није обавезно, дакле добровољно је, али је дало фантастичне резултате јер је број осигурања за 10-так година порастао са око 200.000 на 1.800.000 - предочио јеЋирић.

З. Делић