БИЦИКЛОМ КРОЗ ВОЈВОДИНУ Нови Карловци: Остало је сећање... (ФОТО)

Протиче кроз Бешку и поред Крчедина, одакле почиње да се назива „Будовар“. Река затим скреће на југ и корито је води паралелно са ауто-путем Београд-Нови Сад, поред Нових Карловаца, пре него што се улије у Дунав код Старих Бановаца. Одмах поред поменутог моста је напуштена зграда старог млина.

Због претрпљене велике штете у рату са Турцима, становници Сремских Карловаца поднели су 1720. молбу да им се уступе пустаре Сасе, Пазова и Јарковци. Исте године три карловачка трговца закупила су тај простор. За прва насељавања заслужни су, углавном, управо Карловчани, па је 1745. насеље и добило званичан назив Нови Карловци. Пре много година на овом потесу расло је пуно саса по којима је село добило и друго име – Сасе – по коме га и данас многи у Срему знају.

Стижем до Цркве Светог Сретења Господњег, која је сазидана 1796. за време митрополита Стратимировића. Пре ове цркве постојала је црква Светог Климента саграђена 1756. Од prеthodnе дрвене цркве сачуван је само епископски престо са иконом Христа са оквиром у рокајном стилу. Иконостас је настао 1818-1832. Резбар иконостаса је био Марко Вујатовић, као и резбарије архиепископског престола и петохлебнице, док је иконостас осликао Георгије Бакаловић. Он је осликао и икону на архиепископском престолу. 

Богородичин престо са резбаријом барокних облика и икона Христа настали су у другој половини 18. века. Престоне иконе су издвојене канелованим стубовима који су обавијени гранчицама са храстовим листовима и ружама. Најчешћи су мотиви винова лоза са грожђем, акантови листови, вазе обрнуто постављене код којих са обе стране излазе руже са гранчицама које се савијају у волуте. 

Немци су торањ минирали 1943, али су са цркве пала само звона. Нова су подигнута 1956. Испред цркве стоји табла од црног камена на којој пише: “У овој цркви јула 1944. фашистички окупатор извршио је зверски покољ родољуба и бораца Народнослободилачког покрета Сремских Карловаца”. Табла је постављена 1987.

Постојећа школска зграда, која се налази у центру села, подигнута је 1911. године, а 1966. године на прослави 200. годишњице рада обухватала је 530 ученика. За време Другог светског рата зграда је запаљена, међутим после рата је реконструисана, тако да је задржала свој првобитни изглед. Некада је по 100 ђака полазило у први разред (3 оделења) а данас је свега 20 првака.

Село има око 2.800 житеља, одувек је било чисто српско па и данас у њему Срби чине 95% становника. Главна културна манифестација у Сасама је „Сремска потковица“ која се одржава сваке године на Марков дан, 8. маја. Манифестација је такмичарског карактера и подразумева учешће више категорија запреге – од једнопрега до седмопрега. Учесници су бројне узгајивачнице коња и ергеле из целе Србије.

Преко пута цркве у центру села, табла је која сећа на још једну трагедију: “Хеј, другари, застаните поред ове слике моје. Сетите се свога друга, јер сећање остало је. Судбино клета, тек што узе ђачку торбу и што поче срицат слова узеше ми живот кола и оставих тату, маму и Сању да тугују и ноћу и дању. Јовица Стојановић, који је 1997. погинуо на овом месту, имао је само седам година”...

Роберт Чобан