СЛОВАЧКИ МАТИЧНИ ДОМ ОТВОРЕН У БЕЛОМ БЛАТУ Место окупљања са циљем неговања традиције и културе
БЕЛО БЛАТО: Поводом 140. годишњице од досељавања Словака, у Белом Блату је свечано отворен Словачки матични дом, место будућег окупљања и различитих активности представника те националне заједнице, али и свих житеља села и њихових гостију.
Заменик градоначелника Зрењанина Саша Сантовац и председник Савета Месне заједнице Бело Блато Мирослав Маркуш открили су плочу посвећену изградњи Словачког матичног дома.
Дом су, симболичним пресецањем врпце, отворили потпредседник Канцеларије за дијаспору Републике Словачке Петер Прохаска и некадашња председница Националног савета словачке националне мањине Ана Томанова Маканова.
- Овај дом на најбољи начин заокружује целину јавних објеката у главној улици. Поред њега се налазе Истраживачки центар и парохијски домови, па ће овај део села у наредном периоду бити у функцији промоције и Белог Блата и Зрењанина - поручио је заменик градоначелника Саша Сантовац.
Мирослав Маркуш је додао да је објекат замишљен као вишенаменски, претежно за активности у циљу неговања словачке традиције и културе. Намењен је и за туристичке садржаје, а дом ће бити доступан и за организацију различитих скупова и прослава, с капацитетом до 50 гостију.
Током 1883. године, 180 словачких породица из Падине, у јужном Банату, доселило се у Бело Блато. Ова колонизација представља почетак континуираног развоја тог села, које недуго затим насељавају и Мађари, Немци и Бугари. Након три године нови колонисти су изградили школу. Од самог почетка у селу су биле две конфесије, словачка евангелистичка и католичка, те се приступило и градњи две цркве. Прво је 1895. године подигнута католичка, а 1902. Словачка евангелистичка црква. Саграђен је и млин, а мештани су се бавили пољопривредом, риболовом и прерадом трске.
Данас је ово село на територији града Зрењанина пример складног суживота и вишејезичности неколико националних заједница, али и место које обилује природним лепотама у окружењу и значајним туристичким потенцијалима.
Ж. Балабан