МЛАДИ ВОЋАР МАРКО ИЗ СЕЛА ВИНЧА КОД ТОПОЛЕ Бити свој на своме је привилегија
Иако воћарима у српској Тоскани није лако, у селима у околини Тополе остало је много младих људи који настављају да иду стопама својих предака, узгајају воће и продају га. Марко Гавриловић из Винче је један од тих и каже да иако ситуација није сјајна - нема одустајања.
-Гајимо јабуку, шљиву, брескву, грожђе. Ова година је била специфична јер нас је три пута закачио град и велике су штете. Због тога прве класе скоро да и није било, веома мало брескве и нектарине која је била око 80 динара. Јабуку и грожђе је највише оштетио град и код овог воћа биће смањен принос и следеће године, каже Марко за РИНУ.
Он истиче да упркос свему он неће бити тај који ће престати да се бави воћарством и трбухом за крухом отићи у град, да попут неких његових вршњака ради у фабрици. Бити свој на своме јесте привилегија, ипак додаје би се млади мотивисали да као и он остану на селу и раде на сопственом имању, потребно је према Марковом мишљењу обезбедити оно основно што их годинама мучи.
-Моја породица и ја радимо производњу и откуп воћа. Мислим да би доста младих остало на селу и радило овај посао када би имали сигуран пласман и загарантовану цену то је основ да останемо ту. Ево рецимо на јабуци ми смо у минусу због града, зато је потребно да и подстицај за противградну мрежу буде доступан свима да би се наши засади обезбедили и сачували. Ми смо до сада користили државне субвенције за куповину трактора и наравно то нам је много значило, каже овај млади воћар.
У селима у околини Тополе под засадима разних сорти воћа је на десетине хектара, приноси су огромни, стога би по речима тамошњих пољопривредника отварање фабрике за прераду био пун погодак.
-Требало би и да се отварају фабрике за прераду воћа да би имали готов производ и да цена буде коректна за то наше воће, како би покрили трошкове колико толико. У Тополи засигурно недостаје таква једна фабрика за прераду то би свима много значило“, поручује воћар из Винче.
РИНА